Kada se nakon traumatičnog događaja iskusni detektiv (i od skora udovac) vratio iz velegrada u svoj rodni gradić jedina želja mu beše da pronađe mir za sebe i svoju ćerku (tinejdžerku). Al’ ni sveže okrečene tapete u kući nisu stigle da se osuše kada mu je na vrata zakucao mladi policajac Sebastian. Obaveštava ga da je iz reke isplovio mladi afrički fudbaler koji igra za lokalni klub. Problem je što je isplovio mrtav, to jest, za one koji nisu shvatili prethodnu veoma veštu igru rečima, u pitanju je njegov leš..isplovljen… (i bez fudbala).
Na časeći ni časa, naš detektiv Yoan (tako mu je ime), koji još nije ni zvanično stupio na dužnost, stiže do mirnih pecaroša i lokalnih policijskih snaga (neki od njih su i pecaroši u slobodno vreme) koji nonšalantno obezbeđuju mesto zločina. Da li je u pitanju samoubistvo, kako svi veruju, ili ubistvo u što, jedino, sumnja Yoan ?
Odgovor na to pitanje ćemo saznati već u prvoj epizodi, a onda, u narednih devet (ukupno 10) polako će se otpetljavati klupko ovog zločina ali još više mračne tajne Yoanovog “Velog mista” Heiderfeld-a (izmišljenog gradića smeštenog u belgijske, prelepe, Ardene )
Radnja serije je prikazana u dva paralelna vremenska toka. Sadašnjost, u kojoj Yoan vodi razgovor sa psihijatricom nakon krvavog uvodnog dela prve epizode (posledice se vide i na slikama) pokušavajući da se priseti svih događaja koji su očigledno ostavili žestoku traumu na ovog proćelovog dobričinu spremnog da u momentu promeni raspoloženje i pretvori se u besnog…dobričinu (ala Marcella).
Drugi tok je prošlost u kome pratimo događaje koji su doveli do krvavog događaja sa početka (osim što je Yoan-ova košulja umazana crvenim flekama koje verovatno nisu od kečapa ništa drugo i ne znamo o tom obračunu)
Pristojna je ova serija. Ljubitelji misterije će u njoj naći dovoljno zadovoljstva pa čak ni razrešenje koje je, suštinski gledano, neka vrsta prevare pažljivih (i manje pažljivih) gledalaca, nije ništa drugačije od mnogih sličnih twist-ova koje smo imali priliku da vidimo u nekim drugim TV misterija (nazvao bih ovo skandinavskim ala Killing Forbrydelsen sindromom) . Fotografija je povremeno spektakularna, pre svega zbog prelepe prirode, a dronovi (tj. snimci iz dron kamera) više ne predstavljaju nikakvu novost. Glumci su uglavnom solidni.
Problem (uvek ti problemi) koji imam sa ovom i sa ovakvim serijama je možda posledica previše gledanih/čitanih sličnih sadržaja jer me malo što može iznenaditi i “oduševiti”. A možda je i posledica same logičko dedukcijske strukture zločina koji nam je predstavljen. Naime, kada (postepeno) otkrijemo na koji je način crnoputi fudbaler tragično okončao svoj život te kobne noći, i kako je taj njegov put ka smrti tekao od tačke A do tačke Š/Ž, shvatićete i sami. Ne bih ovde ulazio na teritoriju spojler-a ali ispade da je ovaj (mrtvi) momak bio jedan od najbaksuznijih likova koje sam gledao na malom ekranu. To njegovo putešestvije, u noći kada je zločinačka ruka okončala njegov život, iskorišćeno je da mnogi/svako od likova bude i osumnjičen. Nažalost, iskorišćeno je i da ova serija bespotrebno potraje čitavih 10 epizoda. I ako sam je odgledao na Netflix-u ne preporučujem bindžovanje. Ne mali broj puta poželećete da iskoristite opciju preskakanja i premotavanja… U današnje doba čisti je luksuz traćiti vreme na nešto što vam se ne sviđa, zar ne ?
Na kraju, ono što ću najviše pamtiti je zarazna numera sa špice. Ona mi je skrenula pažnju na izuzetno interesantan belgijski bend pod imenom Balthazar. Poslušajte
Na skali od (1-5) ocena: 3+
recenzija: DeHičkok
