Druga sezona ove Netflix/Kanadske horor antologije (noviji termin u svetu TV serija koji podrazumeva da je svaka sezona zaokružena priča za sebe sve sa novim glumcima i temama) je još jedna varijacija na roman Agate Kristi iz 1939 godine “Ten little indians/niggers tj. And There Were None tj. 10 malih crnaca“. Oni koji ga nisu čitali neka to učine što pre a one koji to mrzi (ima i takvih) neka bar pogledaju jednu od nekoliko ekranizacija. Preporučujem napr. rusku ili ovu poslednju u vidu BBC tv serije.
Kao što već napisah ovaj “Guilty Party” koristi osnovni idejni koncept koju nam ja u amanet ostavila velika Kristi Agata. Grupa ljudi biva odsečena od ostatka sveta na izolovanom mestu i ubrzo nepoznati ubica (neko od njih) počinje da tamani jednog po jednog. Ovog puta u pitanju je neka kanadska zabit okovana snegom do koje se, u takvim vremenskim uslovima, može stići samo motornim sankama. Grupa prijatelja sa davnog letnjeg kampa odlučuje da ga poseti baš usred zime jer se strašna tajna iz prošlosti (u vidu zakopanog leša) nadvila nad njima.
Prvih par epizoda su gotovo pa brilijantne. Osećaj izolacije i paronoje kada započnu ubistva (sva groznija do krvoliptajućih groznijih) je sjajan, dijalozi i glumci odlični, misterija (kao i uvek sa ovakvom temom) izuzetno interesantna, i moram priznati da mi osmeh zadovoljstva nije, u tim trenucima, silazio sa usana. Čoveče, pa ovo je stvarno dobro, pomislio sam.
Takođe, nešto mi je (u)palo u oči, već gotovo na samom početku. Ne, to ne beše prašina sa plafona ili dosadna mušica, nego jedan od likova i njegov način ponašanja. Pomislih, okej, ovo mora da je to štp mislim, ali to su već svi ukapirali te će nam to “iznenađenje” svima (publici) ubrzo otkriti. Nema šanse da to bude glavni twist/preokret… nema šanse.
A onda je prošla i treća, i četvrta…poslednja osma epizoda. I jeste, da, to je bio glavni fazon i “to” je bio ubica. Izem ti misteriju koju razotkriješ odmah na početku. Plus, nakon odličnih početnih epizoda, počele su mnoge stvari da se ponavljaju, razni likovi da se totalno suludo/glupo ponašaju, a “vrhunski” dijalozi postadoše prazni i obični. Onako kako je moje oduševljenje nastalo, još brže je i nestalo.
Realno gledano, ova sezona je bolja od prve u nekim/mnogim aspektima, pre svega zbog profesionalnijih glumaca, i jedinstva vremena mesta i radnje (u “10 malih crnaca/gusara” konceptu to teško možeš da omaneš), ali završna ocena će biti niža. Razočarenje je veće upravo zbog finog starta. A nema ni Nika Slotera.
Na skali od (1-5) ocena: 2+
recenzija: DeHičkok
