“Borba polova” je istinita priča o čuvenom teniskom meču između Billie Jean King i Bobby Riggs iz 1973 godine. Pošto su se neki (od nas) te godine tek rodili mislim da je dobro precizirati da je Bobi muško a Bili žensko (mada oboje preferiraju žene) i da je tih godina, sudeći bar po ovom filmu (koji se hvali da je biografski) profesionalni tenis, a naročito ženski, bio ekscentrična zabava za grupicu čudaka tj. čudakinja (što naravno nije tačno ali svoje mišljene baziram isključivo na onome što nam ovaj film pokazuje)
Preterujem. Nijedan današnji profesionalni sport ne može se porediti sa ondašnjim. Danas je to na prvom mestu biznis a tek potom sport… ako se uopšte ova moderna borba gladijatora u kojoj učesnici izgaraju do poslednje kapi znoja i, nažalost sve češće, života može nazvati sportom (da se ovde zaustavim i ne odem i previse Duci Simonović putem)
“Battle of the Sexes” u svojoj prvoj polovini, a to je preko sat vremena, pošteno štuca i zapinje i prilično je teško da vas ne uhvati dosada. Uprkos trudu, ovde gotovo neprepoznatljive, Emme Stone, njena (Bili Džin) priča o seksualnom buđenju (ne)sretno udate prve teniserke sveta i njenom (ljubavnom) odnosu sa frizerkom je najmanje zanimljiv i uzbudljiv deo filma. Taj njihov odnos pojede dosta od dinamike radnje usporavajući i, upotrebiću staru srpsku reč koju je još pribeležio Vuk Karadžić, smarajući. I ako mogu da razumem da je danas politički korektno i za Holivud sasvim prirodno da LBGT deo priče bude, ako ne značajniji, onda bar jednako značajan kao onaj zbog čega je u stvari i snimljen ovaj film i zbog čega većina nas i želi da pogleda (borba za ravnopravnost ženskog i muškog tenisa i naravno, čuveni meč koji je proistekao iz njega), nemam ni malo razumevanja za način na koji nam je sve to ovde prikazano.
Autori (Jonathan Dayton Valerie Faris —> Little Miss Sunshine) su mogli jednostavno da čitav taj deo jednostavno preskoče/iseku jer, faktografski (ako je WIKI u pravu), još od 1968 godine suprug Bili Džin je bio upoznat da ona voli i one bez jaja. Time bi odmah od početka Bili bila predstavljena kao teniski šampion, borac za ženska prava, verna supruga ali i nežna lezbejka, što bi njen lik učinuo znatno zanimljivijim.
Sa druge strane, Steve Carrel kao Bobi Rigs, 55 godišnji teniski plejboj,bivši višestruki Grand Slam šampion, mangup i muvator ( i zavisnik od kocke) je fenomenalan. Da li zbog Carrela ili zbog toga što mu je uloga tako napisana (u šta više verujem) Bobi Brigs u “Borbi polova” deluje kao znantno životniji i zanimlljiviji lik. Tek u poslednjih 40ak minuta, kada se stvarno približimo meču i kada se dese i prve interakcije između Bobija i Bilija. “Batlle of the Sexes” profunkcioniše kao punokrvna biografska drama. Nažalost, za krajnji utisak tada je već kasno.
To što sam pomislio da bi mnogo više uživao u ovoj priči da je ispričana iz perspektive lika Bobija Brigsa nije uopšte pohvalno,naprotiv.
Na skali od (1-6) ocena: 3+
