Ne pada sneg da prekrije breg nego da ambiciozna ali i neuspešna glumica Katie (Mary Steenburgen), zapiči sa gospodinom Marejem (Roddy McDowall), kroz sneg i led, na daleki put, na daleki breg.
Naime, ona je, nakon što se prijavila tj. pojavila na audiciji koju je pronašla u novinskom oglasu (verovatno objavljenom u rubrici Izgubljeno/Nađeno), odmah angažovana za nekakav film koji se snima nekako…negde. Katie frapantno (krap-antno) liči na jednu glumicu koja, iz sasvim objektivnih razloga, nije mogla da nastavi sa svojom ulogom. Pametnica-dvojnica Katie, ne časeći ni časa, ne proveravajući ništa, odmah prihvati tu „neverovatnu“ ponudu kojom će isplatiti dugove/stanarinu/hranu i poslednju ratu za knjigu “Kako postati genije za dummies”. Pa, majku mu božiju, znam da u to doba nije bilo Google ali, ako ništa drugo, mogla je bar da uzme (i proveri) adresu i telefonski broj. Dobro, da je to uradila ne bi bilo ovog filma…a ako ćemo biti fer, mnogi filmovi se nikada i ne bi snimili kada bi njihovi protagonisti postupali uvek racionalno i pametno.
Elem, posle celodnevne vožnje, stižu do kuće prekrivenu snegom, u koju ih dočeka domaćin u invalidskim kolicima, Dr. Lewis (Jan Rubeš). Naravno, telefoni ne rade zbog oluje te naša veselica pametnica Katie ne može da se javi svom suprugu (koji btw. na početku filma izigrava Džejms Stjuarta iz “Prozora u dvorištu”)
Ako zanemarimo da se čitav zaplet zasniva na jednoj neverovatno nategnutoj zamisli o postojanju savršenog dvojnika pomoću kojeg će naši negativci pokušati da sprovedu još neverovatniji plan i ako zanemarimo sve one neverovatno naivne (čitaj glupe) stvari koje se u „Dead of Winter“ gotovo non stop dešavaju, bio bi ovo relativno pristojan triler…ako prespavate te problematične delove. Jeste da bi tada film potrajao samo 15 minuta i da bi imao par trenutaka istinske strave. “Dead of Winter” traje 100 minuta.
Veliki Artur Pen je potpisan ispod ovog malog filma. Šta sve neće roditelji učiniti za svoju decu. Ma šta za decu…za njihove prijatelje. Doduše, pokazalo se da je Pen bio vidovit jer taj prijatelj (sa koledža) njegovog sina, Marc Shmuger, koji je producirao i napisao scenario za „Dead of Winter“ a koji je pak uz preporuku Artura Pena dospeo do MGM, vremenom postao jedan od glavnih baja u Holivudu, neko vreme čak i direktor Universal-a i, trenutno, CEO Bessonovog EuropaCorp-a.
Ne želim da kažem da je priča o nastanku ovog filma zanimljivija od njega samog…ali hoću. Činjenica je da je te davne 1987, Schmuger započeo i sa režijom, potom ga je zamenio drugi producent filma, a onda je, kao spas u zadnji čas, pozvan veteran („Boni i Klajd“) Artur Pen. Verovatno su bili u fazonu:“Arture, kuko stara, kada si nam već uvalio ovaj krompir, dolazi BRE ’vamo i potrudi se da krompir bude bar dopečen… ne mora baš pekarski“
Na skali od (1-6) ocena: 2+*
*– ovaj plusić na kraju samo zbog truda glumaca