Ne znam po kriterijumu cenjeni (kolege) kritičari daju ocene ali ako je „Ex Machina“ od mnogih dobila (a jeste) maksimalni broj zvezdica onda je ona morala biti u rangu „Kuma“, „Odiseje u svemiru 2001“, „Građanina Kejna“ i „Rubljova“. A naravno da nije…daleko je od toga.
Da li te ocene daju po kriterijumu „najbolji film koji sam gledao tog dana/nedelje“ i sl… ? Ili, suštinski, ocene i nisu bitne…
Caleb (Domhnall Gleeson) pobeđuje na lutriji u kompaniji u kojoj radi. Naziv kompanije je „Blue Book“ a nagrada je poseta super tajno/izolovanom kompleksu gde živi ekscentrični osnivač i vlasnik po imenu Nathan Bateman (Oscar Isaac). Nathan je, nekad mladi a sada ne više…mlad, genijalni programer koji je napravio „Blue book“ pretraživač koji koristi 94.5 % svih uređaja na svetu.
Caleb će ubrzo otkriti da je doveden u Nathanovu kuću/laboratoriju da bi mu pomogao u testiranju njegovog najnovijeg čeda, prelepe i osećajne, veštačke inteligencije u telu „žene“, pod imenom Ava (Alicia Vikander). Btw. svi glumci su ovde dobri i odlični. Takođe, specijalni efekti su apsolutno zadovoljavajući.
Prva polovina „Ex Machine“ je interesantna. Rekao bih čak i vrlo dobra. Još uvek nam nisu jasni motivi likova i Garland Alex (scenarista i režiser) nam sve to fino dozira i postepeno gradi tenziju. Mada naši protagonisti „filozofiraju“ o opšte poznatim temama i prežvakaju neke teze koje se verovatno uče u prvom semestru psihologije, dijalozi u filmu su dovoljno (ne)obični od standardnih na koje smo navikli u „ovakvim“ SF projektima, te mi je delimično jasno šta je to „napalilo“ vrle kritičare.
Ono što mi nije jasno jeste kako ih je i druga polovina ostavila ovako „naložene“ te su odlučili da napišu lovorike i panegirike o ovom filmu. Ta završnica više zaslužuje MajGeri od pan(e)gir-ija. Jer, pokazaće se, Alex Garland je imao finu ideju ali nas je onda sve „prevario“ i batalio sve te „filozofske“ teme i dileme, te napravio klasičan horor kliše „dama u nevolji pa još u podrumu kod psihopate“ malo obogaćen slasher-om i belim art dekorom, uz kapljicu „Blade Runner“-a, nabijanjem na nos mita o Prometeju (i Frankeštajnu), kojim je još više zagolicao pažnju vaskolike umetničke kritike.
Umesto da se više pozabavio običnim stvarima, poput, famozno genijalno/debilne personalizovane kartice/ključa (koja je toliko personalizovana da svako ko je poseduje (bilo tuđa ili njegova) bez problema može da je koristi). Kada je takva “logička SF crna rupa” u osnovi zapleta i raspleta u ovom, kao najbezbednijem i kao, od najpametnijeg tvorca, napravljenom kompleksu onda ni sve ostale gluposti ne moraju da vas čude.
Znate šta ? Uživajte vi u ovoj „Ex Machini“ koliko hoćete… da me ubedite da je najbolja od najboljih definitivno nećete…. “Ex Machina” sa svom ovom pratećom halabukom najviše liči na (ispod) prosečnu epizodu, inače uglavnom izvanredne, serije “Black Mirror”
Na skali od (1-6) ocena: 3+
p.s. tandem Gleeson Isaac gledamo u novim Star Wars-ima a mlada Alicia je te godine osvojila oskara (2016) za jedan drugi film. Uskoro je očekujemo u novom Tomb Raider-u.
