U skladu sa rezultatima jučerašnjih izbora ovaj film (tj. njegov naslov) je izgleda omiljen među nama. Koliko puta je potrebno da se (samo) ubijemo da bi shvatili da je nešto loše. Mada, barem što se tiče ovog filma, “Kill Me Three Times” stvarno nije toliko loš koliko su se svi redom obrušili na ovo, manje više, beznačajno ostvarenje te samim tim, nije mi jasno, iz kog razloga je tako…
Da li (neki) toliko mrze Simon Pegga pa se “iživljavaju” ovakvim ocenama:
TOMATOMETER
( info sa RotrenTomatoes agregata kritika ovo ima samo 15%…čoveče)
Šta je ovde dobro/lepo ?
Predeli/pejzaži… zapadna Australija. Okean. Sunce. Fotografija u filmu je raskošnih boja. Praznik za oči posle mora sivih filmova koje sam gledao.
Simon Pegg. Mislili mi bilo šta o njemu ali on je u ovom filmu definitivno najbolji sastojak. Šarmantni psihopata.
Nisam sto godina gledao Bryan-a Brown-a. Nisam ni znao da je živ. E vala jeste. Alive and Kicking !!!
Ne ovo nije Hemsworth Luke !!! |
Poslednji plus, ovaj slabašni pokušaj kvazi neo-Tarantino/braća Koen varijacija u stilu mnogo boljih crnohumornih/akcionih/triler/noir prethodnika zaslužuje zbog minutaže. Samo 90 minuta.
I tako, plus po plus, sledi naravno minus. Ali tri minus. Nema šanse da ovom filmu dam manju ocenu od ove koja upravo sledi. Jeste prosečan, neinventivan, povremeno nelogičan i ne originalan ali i takav, bolji je od onih stvarno loših o kojima sam već pisao i o kojima ću tek pisati.
Na skali od (1-6) ocena: 3-*
recenzija: Biograf
* trojka na veoma staklenim nogama…zbog inata (i Bryan Brown-a)