Cole Johnson (Judah Lewis) je dvanaestogodišnji veoma inteligentni i često šarmantni dečak. Problem je što se plaši svega i svačega, problem je što ga redovno maltretiraju u školi i problem je što mu je još uvek potrebna bebisiterka. Kada otkrijemo da mu je dadilja izuzetno atraktivna Bee (Samara Weaving) pomislićemo za trenutak da mu je to možda i najmanji problem, čak naprotiv…
A onda ćemo se dosetiti naziva filma i činjenice da je u pitanju komedija ali horor. U tom momentu ćemo već stići do noći užasa, kada Cole otkriva kakvi su u stvari planovi ove paklene bejbisiterke.
Sve je u ovom (Netflix original)maksimalno pojačano i “odvrunuto do daske”. Od režije (McG mora da se strašno zabavljao režirajući ovaj film) preko scenarija do glume. U ovih osamdesetak minuta sledi nam, osim bukvalnog, i vatromet preterivanja. Nasilne scene (a i ima ih puno) su krvoliptajuće, dijalozi namerno (kvazi)intelektualno pomereni u domen parodije (nešto slično kao što je rađeno u Last Jedi ali tamo to stoji kao piletu sise, dok je ovde sasvim odgovarajuće i u kontekstu samog filma ), a scenario ide iz krajnosti do krajnosti. 
Naravno, ovakva razigranost i nekoheretnost, donosi i “suvišnu slobodu” koja se najviše oseća u samoj strukturi priče. Jednostavno, neki karakteri prosto ne funkcionišu (napr. dečak siledžija), neki su i previše karikaturalni (Bella Thorne sa gornje slike) a nonšalatnost (tipa da niko nije dosledan liku koji igra tj. često rade sasvim suprotne stvari od onih koji su prethodno, kao likovi, izgradili) doprinosi da napetost (suspense) bude na najmanjem mogućem nivou. Sa druge strane, u pitanju je zabavan, neobavezujuči filmčić, koji idealno funkcioniše kada se gleda u većem društvu. Ipak “Babysitter” je bar za koplje slabije od klasika ovakvog splatter-komedija-horor žanra Tucker and Dale Vs Evil.
Na skali od (1-6) ocena: 3-
