Veoma interesnatna ekipa je okupljena iza i ispred kamera ove mračne kamerne drame/trilera iz daleke 1968 godine. Američka postava u Londonu (Mitchum, Farrow, Taylor i režiser Joseph Losey) se, verujem dobro zabavila.
Evo po čemu pamtim “Tajnu ceremoniju”…
Elizabet Tejlor sa maramom, duga vožnja autobusom, čudne “tetke”, fascinatna Mia Farou koje će te iste godine zablistati u “Rozmerinoj bebi”, nonšalantan i totalno (ali čini mi se i namerno) neubedljiv Mičam Robert (sve sa lažnom bradom).
Priča…priča postoji, labava, nadrealna kao i čitava atmosfera… Lorena (Tejlor) se vozi autobusom, u jednom trenutku nepoznata devojka Cenci (Mia) je naziva majkom i počinje da je prati, da bi sve ubrzo kulminiralo time da Lorena preuzima ulogu Cencine majke i seli se u velelepnu, ali zato pustu vilu u kojoj stanuje krhka (i izgubljena) Cenci…
I tako, ovde se ne zna ko je lud a ko normalan ali svakako ima onog lud zbunjenog…
Film je, kao što rekoh, loš no uprkos tome poneki put je stvarno fascinantan. Fotografija je prelepa kostimi upečatljivi… jedan od onih filmova koje će te verovatno sa pažnjom odgledati da bi ste se na kraju upitali zbog čega ste gubili vreme…
I tako “loš” mnogo je bolji od ovih današnjih loših….
Na skali od (1-6) ocena: 3
recenzija: Biograf
naravno, trailer za ovaj film, kao i većina iz tog perioda, izgleda katastrofalno…na sreću, film je bolji od trejlera:
