Jedini razlog što bi neko poželeo da pogleda ovaj film je činjenica da je to prvo što vam „nabiju na nos“ kada upalite Netflix. Oni koji ga nemaju, nadam se prvo provere bar nekoliko mesta gde su zabeležene ocene/kritike ovog remek nedela.
[my_movie_db id=485774]
Elem, nikada se Netflix nije ustrčavao da nam ponudi raznorazne i razno kvalitetne produkte drugih produkcija ali je, barem mi se tako čini, poslednjih godina veoma pažljivo birao na šta će da stavi svoj Netflix original pečat.
„The Open House“ je priča o idiličnoj tročlanoj porodici (majka, otac i tinejdžer sin) koja se već posle nekih 5 minuta pretvori u dvočlanu. Naime, u bizarnoj saobraćajnoj nesreći, na parkingu prodavnice, dok je kupovao jaja (a možda čak i mleko), oca pregazi automobil u punoj brzini.
Nevoljama tu nije kraj jer, saznaćemo to veoma brzo (nakoh sahrane), nezaposlena majka ne može i dalje da rentira kuću u kojoj stanuju. Jedino rešenje postaje ponuda njene sestre(?) da odu na neku čuku, da čuvaju njenu vikendicu dok je u procesu prodaje. Kako odbiti takvu ponudu ? Jedini uslov je da tokom „Open House“ (termina jednom nedeljno kada potencijalni kupci mogu da obiđu kuću) oslobode vikendicu svog prisustva.
I tako, majka i sin kreću na putešestvije koje traje dan i noć i dan, ali na sreću, na filmu se završi za par minuta. Usput umalo nalete na nekog koji stoji na sred puta „in the middle of night“ pa nam tu prirede par „dramatičnih“ momenata.
Kuća jeste van civilizacije ali je ogromna i prelepa. Prosto se čovek zapita u tom trenutku što joj sestra (?) nije primila u svoj dom, jer ako joj ovako izgleda vikendica, možemo samo zamisliti kako joj izgleda kuća u kojoj živi.
Uskoro, neko/nešto u toj prelepoj prevelikoj kući, počinje da im premešta stvari, zavrće bojler, pravi čudne zvukove…
„The Open House“ počinje loše, nastavlja loše i završava spektakularno loše. I dok je relativno moguće pratiti sa određenom dozom zanimanja te prve dve trećine filma, ako zanemarimo sve moguće klišeje i jeftine jump scare taktike i uzemo u obzir da je ovo lepo uslikano i da se glumci maksimalno trude da se izbore sa užasom (od scenarija), u trenutku kada krene razjašnjenje misterije, ovaj loš triler horor se pretvara u katastrofalno loš horor triler.
Od svih mogućih i dostupnih rešenja čak i ono najgore koje vam je moglo pasti na pamet ne može da se uporedi sa onim što su nam autori (Matt Agel i Suzanne Coote) priredili u toj završnici. Ne gubite vreme na ovu otvorenu kuću. Neka vama ostane zauvek zatvorena.
Na skali od (1-6) ocena: 1
