Neki put je mnogo teže pisati o filmovima koji vam se dopadaju. Nekako je uvek lakše „mrzeti“ nego voleti. „Edge of Tommorow“ (u bioskopima pod nazivom “Na rubu vremena”)je jedan od takvih. Pogledah ga dosta davno, te još jednom nedavno. On upada u onu izuzetnu retku vrstu (tzv. „Panda film“) iz poslednjih 5 godina koji su imali „čast“ da ih repriziram.
I prvi i drugi put moje mišljenje se totalno poklopilo (sa samim sobom). “Na rubu vremena” je jedna izuzetno zabavna SF varijacija na problem vremenskog paradoksa tipa „Dan mrmota“. Sama ideja o ponavljanju/restartovanju istog niza događaja/dana verovatno je stara koliko i čovečanstvo (zar nije napr. mit o Sizifu u svojoj suštini takođe jedna vrste beskonačne, ponavljajuće, vremenske petlje).
„Edge of Tommorow“ (ili kako su ga za video tržište prekrstili „Live Dye Repeat“) je priča o invaziji moćne vanzemaljske rase koja polako ali sigurno okupira našu planetu (a prema ljudima se odnosi kao što se mi odnosimo prema bubašvabama). Ipak, otpor još uvek traje. Front je i dalje otvoren. Čovečanstvo ima čak i plan kojim bi zadao zadao odlučni udarac groznim došljacima. Ta planirana ofanziva u mnogo čemu podseća na čuveni dan D. A pošto je Veljko Bulajić mator (a u toj nekoj budućnosti i smrtno nedostupan) nema boljeg čoveka, od majora William Cage(Tom Cruise), koji će moći da prikaže tu herojsku borbu oficira (i nekakvih vojnika) sa hordama vanzemaljaca, Jadnim civilima, koji sa zebnjom iščekuju svoju sudbinu u, za sada, ne okupiranim područjima samo “Filmske novosti” mogu pružiti utehu i nadu. Nema bolje propagande od ratne, staro je pravilo. Naš glavni junak,major William Cage, je snalažljiv ali i ne baš hrabar, Pi Ar oficir UDF-a (United Defence Force).
Kada shvati da će morati da lično prisustvuje tom novom Danu D (i izveštava sa lica mesta) Toma Kukavica pokuša da izvrda zadatak. Ljutiti general Brigham (Brendan Gleeson) ga po kratkom postupku šalje pravo na front.
Nakon što mu se dan D-eath počne ponavljati, William Cage (brat od tetkinog strica, Nicolasa Cage) shvata da nije u pitanju noćna mora već grozna java.
Na sreću svih nas (gledaoca), autori (Doug Leeman (režiser) i Christopher “Jack Reacher” McQuarrie (jedan od scenarista), veoma vešto koriste ovaj često korišćeni SF motiv. Na jedan interesantan i ponekad veoma duhovit način dočaravaju nam sve probleme sa kojim se naš junak mora izboriti da bi uspeo u svojoj misiji. Struktura filma najviše podseća na video igrice. Dok ih igrate, istovremeno i učite kako preći određeni nivo a u zavisnosti od vaše veštine, u svakoj narednoj iteraciji ste sve bolji i bolji i bliži krajnjem cilju. Ovo naravno važi samo za igrice i ovaj film… U pravom životu dovoljno je jedna kobna greška da završite na večnim lovištima. Pitajte Indijance ako mi ne verujete.
Svi oni koji mrze Toma Kruza moraju voleti i ovaj film. U njemu Kruz zagine na bezbroj veoma grozomornih načina (od toga da ga pregazi kamion do napr. toga da ga razori bomba). Za one koji ga obožavaju,u ovih 110ak minuta ima dovoljno Tomovih snežno belih osmeha da vam rastope srca.
Osim što je često duhovit (na najpozitivniji način) „Edge of Tommorow“ je i odlični akcioni spektakl koji obiluje veoma efektnim i napetim scenama. Tu je i neodoljiva Emliy Blunt kao opaki super vojnik.
Jedini problem imam sa samom završnicom, ne u smislu same ideje, nego realizacije. Preterano je iskomplikovana i traži od gledaoca dodatni “leap of faith” te zbog toga i nije toliko ubedljiva. To mi je i otprlike i glavna/jedina mana.
Kada bi svi ovi novi holivudski blokbasteri bili “glupi” kao što je „Edge of Tommorow“ gde bi nam bio kraj. Svaka preporuka.
Na skali od (1-6) ocena: 5
recenzija: Biograf
