Gotovo u isto vreme, 2013 godine, sa “Hanibalom” krenula je i serija “Motel Bejts” takođe inspirisana jednom prepoznatljivom filmskom ikonom (Norman Bejts). Osim što su postali neizostavni deo filmske umetnosti i “Psiho” i “Kad jaganjci utihnu” pamtimo po ulogama koje su obeležile karijere dva vrsna glumca (Entoni Perkins i Entoni Hopkins). Gotovo nemoguće je bilo zamisliti da bilo ko drugi može udahnuti u te likove nešto novo i upečatljivo. Pokazalo se, i to u oba slučaja, da je ključni elemenat uspeha ove dve serije bio u tome što su obe pronašle dostojne naslednike, pa i Freddie Highmore kao Norman Bejts a naročito Mads Mikkelsen kao dr. Hanibal Lektor briljiraju u tim ulogama.
Ali ovde ćemo pričati o seriji Hanibal… o Motelu Bejts, nekom drugom prilikom…
Serija “Hannibal” je čedo Brajana Fulera scenariste i kreatora serija poput Pushing Daises, Dead Like Me i Wonderfalls koje su sve, osim poprilično zanimljivih koncepta i originalnih vizuelnih rešenja, imale tu nesreću da se ugase tj. “cancel-uju” gotovo odmah na početku. Pa čak i American Gods evo nastavlja drugu sezonu bez “nesrećnog” Brajana. U stvari, Hanibal je prva Fulerova serija koja je doživela treću sezonu. Doduše, ako uzmemo u obzir ograničen format od 13 epizoda po sezoni, treća sezona bi po toj nekoj logici stvari, u nekim normalnim okolnostima, na nekim mejnstrim TV mrežama, bila tek druga regularna sezona (jer serijali obično na tim mrežama imaju u proseku po 22 ep. po sezoni).Elem, ako ste uopšte skontali šta sam hteo predhodnom rečenicom da kažem odlično… ako niste…da ponovim…
ma ipak neću 🙂
Ono što Hannibal izdvaja od drugih serija je pre svega jedinstveni i mračni ali i maksimalno stilizovan prikaz nasilja kojim ova serija obiluje (u ogromnim količinama). Ovolika količina krvi i “gore-a” ne očekujemo ni na kablovskim serijama a kamoli na jednom NBC.
Moj savet je da Hanibala dozirati u manjim količinama jer gledanje, epizode za epizodom, u kraćem vremenskom intervalu, izaziva poprilično mučno iskustvo. Ta dodatna neprijatnost, kao bazična karakteristika ove serije, posebno je podvučena zvučnim skorom…sve vreme nas prati atmosferična i gotovo neslušljiva kakafonija zvukova, muzika koja je samo povremeno volumenski smanjena ali je tu sve vreme, u pozadini.
Zahvaljući tom stilu, kreatori serije nam jasno daju do znanja da nikako ne žele da nam Hanibala prikažu kao nekakvog antiheroja koji eto, sticajem okolnosti, čini prave stvari ali na pogrešan način (tipa Dexter), već kao hladnog, proračunatog intiligentnog manipulatora i nemilosrdnog manijaka… Hanibal je ovde neko koga se (sa pravom) moramo plašiti.
Setimo se samo koliko nam je lik Hanibala Lektera u potonjim filmovima (Hannibal a pogotovo Red Dragon) postao, manje više, privlačniji tačnije prihvatljiviji, pre svega zahvaljujući šarmu i harizmi Entoni Hopkinsa.
Mikkelsen nam ovde svojom bravuroznom glumom, lik Hanibala “Kanibala” Lektera prikazuje u svoj svojoj demonskoj, užasnoj lepoti. Uspeva, ma koliko se to činila nemogućom misijom na početku, da u ovom kreiranom svetu tv show-a on postane jedini i pravi Hanibal Lekter.
Hanibal nije ni u kom pogledu savršena serija. Ima tu i preveliki broj grešaka da bi u njoj u potpunosti uživali. Neke epizode su i previše dosadne (naročito druga polovina druge sezone), neki likovi su komotno mogli biti izbačeni bez prevelike štete, gluma Hugh Darcy-a me poprilično nervira ali osnovna mana je ona što i daje šmek ovoj seriji.
Mi jednostavno znamo kako će se ovo sve završiti pa put do tog neizbežnog cilja (koji smo već odgledali (a neki i pročitali) ) mora stvarno biti strašno zanimljiv da bi nas primorao da ga sa pažnjom pratimo. A nesumnjivo upečatljiva i impresivna završnica druge sezone je baš ono što nam je davalo nadi da će to putovanje biti ipak biti neponovljivo.
Nažalost, treća sezona je i najslabija u ovom serijalu. Podeljena je praktično u dva dela. Prvi koji se odigrava u Evropi je prelep ali i izuzetno samoživ i narcisoidno produciran TV produkt koji donosi istovremeno i vrhunsku umetnost ali i mnogo češće i vrhunsku dosadu. Bilo kako bilo, i takav, superiorniji je od svoje druge polovine, novog pogleda na “Crvenog zmaja“.
Ipak, kompletna sezona se vadi svojom završnicom, sa tih nekoliko poslednjih minuta koji spadaju u neke od najupečatljivijh trenutaka koje nam je pružla televizija kao medij.
Na skali od (1-5) ukupna prosečna ocena za prve 3 sezone: 3
recenzija: DeHičkok
p.s. Izgleda da nam sledi i nastavak serije…što bi rekli “pregovori su u toku”
