Drago mi je što je „Tommorowland“ pukao na blagajnama (doneo je Dizniju na uloženih 300-ak miliona dolara, minus od nekih 100ak) ako ništa drugo samo zbog jednog razloga. Damon Lindelof ništa više nakon ovog „uspeha“ nije uspeo da proda Holivudu. Ko je, majke ti, taj Lindelof, možda se pitate ?
Sećate se onog našeg Džeja (J.J.Abrams) ? Sećate se serije „Lost“ ? E pa, najveći krivac za onu katastrofu od završnice te serije koja mi je „otela“ šest godina života ne snosi Abrams Džej, već upravo ovaj Lindelof karakter. To je taj lik koji je smislio onaj kraj…da to je taj lik. Kažu da ništa bolji nije bio ni na „Prometheusu“ gde se, opet kažu, dobro ispiškio po franšizi Alien-a. Ne znam, nisam još gledao… Doduše, neki kažu da mu je serija „Leftovers“ remek delo.
I tako je, taj Lindelof, neke davne 2010 godine došao u Dizni i rekao da ima jednu super ideju za film. „Tommorowland“ je inače deo diznijevog zabavnog parka „Magic Kingdom-a“ a Lindelof im je prodao priču da će taj kompleks iskoristiti za jedan kompleksan film, koji će biti i bolji i spektakularniji a naravno i profitabilniji od onog prethodnog tematsko parkovskog „Pirati sa Kariba“. Ko će odbiti ovog „genijalca“ (kako su mu u to vreme dahtali mediji) i vizionara ? Ko njemu sme da kaže ne?
Nažalost, u ovo sve je Lindelof uvalio i jednog pravog genijaca, Brad Birda. Čini se da je sve ono što je dobro u ovom filmu, a to su originalnost i vizuelna impresivnost, zasluga Birda. Sve ono što je loše, a to je problematičan, preambiciozan i često nefokusiran scenario odovoran je Lindelof. A možda totalno grešim. Možda je Brad taj koji se ovde preforsirao a Lindelof je onaj sastojak u kome sam uživao.
Jer, ta prva polovina je, ako ne baš odlična, izuzetna zanimljiva i neočekivana (u smislu vizuelnih rešenja tipičnih za napr. neke crtane filmove a za koje je, jelte Brad Bird tata mata). Ono što smara i remeti uživanje je taj kvazi globalističko-političko-korektna-tipično-diznijevsko-moralno-mirovna poruka koja nam se ovde, sve vreme bukvalno trlja na nos… mislim, shvatamo mi „Mir u svetu i pustite nas da prodajemo u tom miru naše igračke svima vama i sl.“ ali…nismo idioti. Zar niste mogli da to uvijete na neki suptilniji način ?
Otprlike u trenutku kada Kluni i ona tinejdžerka „izlete“ u kadi iz kuće, „Tommorowland“ postaje „Kad će taj End“ tj. prilično dosadan i razvučen. 130 predugih minuta koje nam neće niko vratiti…
Mada, klincima će se film dopasti, jer objektivno i nije toliko loš…jeste prekomplikovan…i na momente uspavljujući…ali bolje da vam zaspu uz ovo nego uz napr. Pink zvezdice…
Na skali od (1-6) ocena: 3-
