Pre neki dan napisah da je to (ne IT već Jelen) najbolji film iz 2017 godine koji sam pogledao u bioskopu. Lagao sam vas, to jest, totalno sam smetnuo sa uma da sam krajem decembra pogledao ovaj odličan, bajkovit, uzbudljiv i opet srceraznežujući poput prvog dela, Paddington 2.
Ako niste gledali taj prvi deo propustili ste jednu toplu humorističku priču o malom medi Paddingtonu (nazvanom po istoimenoj železničkoj stanici gde je “pronađen”) koji stiže u veliki London. Na sreću porodica Braun ga prima u svoj dom a njegov život u gradu započinje uz obilje avantura.
Paddington je učtiv, fino vaspitan i veoma dobrodušan (rekli bi i lakoveran) meda koju duboko veruje u dve stvari. Beskrajnu dobrotu i sendvič marmeladu. Ako niste gledali prvi deo,pa šta čekate…a ako već niste ni drugi… požurite…još se daje u bioskopima.
Poseban kvalitet u nastavku avantura našeg dragog medonje donosi Hju Grant. Apsolutno je brilijantan u ulozi pokvarenog glumca dripca zbog koga naš navini meda dospeva u ozbiljne nevolje. “Paddington 2” je gotovo savršenog tajminga, balansira od slepstik-a do mjuzikla preko melodrame sa takvom gracioznošću i stilom da samo ljude kamenog srca ovaj film može ostaviti hladnim. Prepustite se ovoj filmskoj čaroliji.
Na skali od (1-6) ocena: 5
p.s. mada ovaj moj tekst deluje kao klasičan PR verujte mi da prilikom njegovog sastavljanja nisam bio podmićen nijednim marmelada sendvičem.
p.p.s. jedina objektivna mana ovog filma je što se u bioskopima daje sinhronizovana verzija što je odlično za klince ali za nas starije i ne baš.
p.p.p.s. ni slučajno nemojte propustiti odjavnu špicu…
