„Gužva u zatvorskoj četvrti br. 99“ je film S. Craig Zahler. Oni koji su gledali vestern/horor „Bone Tomahawk“ pre par godina znaju o kome govorim. Oni koji nisu gledali, a ja sam među njima, pojma nemaju. Ajd’ što pojma nemam nego apsolutno nisam očekivao da će se „Brawl in Cell Block 99“ u završnici pretvoriti u ono u šta se pretvorio…
Da sam znao, ne bi izabrao ovaj film da gledam sa decom…
Dakle, Vince Vaughn (glumac kojeg većina zna po (ne)uspešnim komedijama) je ovde čovek sa margine, bivši alkoholičar i sadašnji sitni diler droge. Osim što je ćelav, Vince je i visoko moralan plus veoma patriotski konzervativan. Žena ga vara ali on joj oprašta (pre toga bes iskali na automobilu). Vince se trudi da bude bolji čovek, kao što rekoh patriota, ali život ga nije mazio niti pazio te normalan posao ne može naći. Ali u ime porodice, u ime časnog krsta (sa svoje ćele), Vince se polako uzdiže u tom dilerskom poslu i uspeva da veoma brzo da stigne do ostvarenja američkog sna. Trudna žena, velika kuća, super auto i torba puna droge…
Elem, iz sasvim časnih i razumljivih (a pre svega patriotskih) razloga, Vince nažalost završi u zatvoru. A film još praktično nije ni počeo i ako smo već prevalili nekih 40ak minuta.
I slušajte me dobro dobri ljudi. Mada možda prethodne rečenice zvuče kao da se sprdam sa filmom nije tako. Tih prvih 80ak minuta je gotovo savršeno stilizovana (zatvorska) drama. Vince Vaughn je odličan u svojoj, u početku, stoičko trpeljivoj ulozi, te , kada „eksplodira“ u završnici, to deluje prilično ubedljivo (što se tiče motivacije i „razvojnog puta karaktera“).
U tih prvih 80ak minuta (a ukupno trajanje je 132 min.) možete deci da lepo objasnite ko su „loši“ momci, da su droge i nasilje štetno, da eto postoje i „dobri“ momci koji zbog „lošeg društva“ završe na lošem mestu. To jest, možete pokušati da se „izvadite“ što ste pustili klince da uživaju sa vama u ovom filmu. Ali onda, onda naiđe bizarno ludačka završnica… a iz nje nema vađenja.
Ta poslednja trećina, kada Vaugh Vince dospe u taj famozni blok 99, i meni lično je najveći problem. Ne, nije mi toliko problem što se jedna manje,više realna drama iznenada pretvori u teatar apsurda, već to što taj, za 180 stepeni, promenjen ton filma, načisto uruši dotada, naizgled veoma pažljivo, građenu atmosferu i sliku o onome o čemu je valjda trebalo da se bavi ovaj film. Od tog trenutka, sva prethodna logika/motivacija se može baciti u čučavac (kao što će Vince to uraditi sa nečim drugim negde pri kraju). „Blok 99“ se pretvara u eksploatorsko eruptivni vašar nasilja.
Tada, kao da svi učesnici, od režisera, preko glumaca, pogube konce i počnemo prisustvovati jednom drugom, možda poneki put i zabavnom, ali definitivno bez-glavom i besmislenom filmu.
Na skali od (1-6) ocena: 3
