Greg Beeman. Verovatno sam jedan od retkih koji svaki put pomisli, kada pročita njegovo ime na špici neke popularne (ili manje popularne) TV serije (od JAG-a, Nash Brigdesa do napr. Vegas-a ili Touch-a), zašto ovaj odlični reditelj gubi vreme na televiziji. Jer, ova urnebesna komedija (i meni definitivno jedan od omiljenih tinejdžerskih filmova iz tog perioda) je upravo i debitantsko delo gospodina Greg Beeman-a koji je te daleke 1988 godine imao tek 25/26 godina.
Prosto je neverovatno da je reditelj, koji je u ovom svom debiju pokazao gotovo savršeni tajming za geg i koji je napravio definitivno najbolju komediju sa tandemom”dva Coreya” (Haim i Feldman), samo nekoliko godina kasnije, okončao svoju filmsku karijeru nakon još dva filma. Doduše, nisam pogledao ni “Bushwhacked” a ni “Mom and Dad Save the World”, i oba imaju katastrofalne kritike ali ipak… Nemoguće je da je Beeman napravio tako loše filmove ? Nemoguće, zar ne ?(moraću da proverim, upravo sam oba pronašao na net-u)
Bilo kako bilo, za vas koji “nikad čuli niste” ni za Haim-a ni za Feldmana a kamoli za “Vozačku dozvolu” evo par reči o sadržaju ovog skrivenog blaga iz osamdesetih (mada, koliko vidim, većini vajnih kritičara ovo blago je više na nivou “Porodičnog blaga”… i to iz one završne faze) . Naš junak je šesnaestogodišnji Les Anderson (Corey Haim) koji je, što se ono kaže, fatalno zaljubljen u mercedes. Ali ne, ovaj Mercedes nije iz neke nemačke fabričke hale, već je u pitanju prelepo čeljade pod tim imenom, školska lepotica (mlađana Heather Graham u praktično svojoj debitantskoj ulozi) koja pojma nema da naš Les i postoji.
Sticajem okolnosti, Les-u se ukaže prilika da Mercedes izvede u provod, i to “subotom uveče”. Ali, nevolja je što nije uspeo da položi test za vozačku dozvolu, a još veća ta što to njegovi roditelji veoma brzo otkrivaju te ostaje i bez dozvole za vožnju a bome i bez dozvole za izlazak. Ono što sledi je varijacija napr. na temu filma “After Hours” (1985) te Lesa i njegove drugare te noći sustižu raznorazni i urnebesni problemi.
“Licence to Drive” je daleko od savršenog filma, središnji deo je malo razvučen, a neke situacije u kojima se nađu naši omladinci nisu previše originalne, ali je zato, zahvaljujući šarmu glavne ekipe i talentu iza kamere, sve ovo upakovano u smehotresnih 90-ak minuta, te mu puna srca opraštam sve te (malobrojne) mane.
“Vozačka dozvola” je i danas, nakon gotovo 30 godina, odlična komedija kojoj zub vremena nije nimalo naškodio. Savremenoj publici možda će smetati nepretencioznost i jednostavnost ovog filma ali znate šta ? Baš me briga 🙂
Na skali od (1-6) ocena: 5-*
* ocena u rubrici “Ne dirajte mi uspomene”
