Mister No: Knjiga br. 8

Zašto započeti priču o Mister No sa knjigom br. 8 (u izdanju Veselog Četvrtka) ? Postoji jedan veoma jednostavan razlog. To su upravo i poslednje epizode koje sam nedavno pročitao o ovom omiljenom junaku svih nas koji smo tamo negde, početkom osamdesetih, uplovili u svet (Bonneli) stripa.

Jer taj neustrašivi momak, koji je preturio preko glave mnogo toga i pre nego što je završio u, na prvi pogled, mirnom brazilskom gradiću Manaus (na ušću Amazona)  nama je bio i prvi pravi junak za koga smo mogli reći da je samo naš. Naime, i ako je u Italiji počeo sa objavljivanjem daleke 1975 godine,  njegova prva epizoda (“Dijamantska klopka” Lunov Magnus Strip br. 511) se u Jugoslaviji pojavila tek 1982 godine.  Tvorac ovog simpatičnog pilota je bio lično Sergio Bonelli (1932-2011),  pod pseudonomimom Guido Nollita, i on je ovom autoru (i vlasniku najpopularnije strip kuće na Balkanu) bio omiljeni lik.

I tako je, te daleke ’82, naša generacija dobila junaka kojeg je mogla da sakuplja od njegove prve epizode (kasnije su nam stigli i Marti Misterija i Dilan Dog ali o njima neki drugi put) te nije čudno da je Mr. No dostigao kultni status u ex Yugoslaviji .Toliko kultan da danas, kao samostalno mesečno izdanje,  nije mogao da preživi previše dugo na našem tržištu te je izdavačka kuća “Veseli četvtrak” pre nekoliko godina donela odluku da nove epizode Mister No-a objavljuje na svaka tri meseca. Ali to je neka druga, tužna, priča o ovim sadašnjim generacijama i njihovim junacima.

Taj isti  “Veseli četvrtak” započeo je sa kapitalnim izdanjem, objavljivanjem “Mister No” od prvog broja u debelim knjižurinama koje, moram priznati, često i nisu super kvaliteta (ispadaju pojedini listovi i sl.) ali su zato, sa svojih, u proseku, 700-ak stranica, pravo blago i ipak jeftino putovanje kroz vreme ovim nostalgičnim vremeplovom ka dobu kada su nam neke od najvećih briga bile kada će nova epizoda Zagora, Bleka…Mister No-a izaći na kioscima. Najveća nevolja sa ovim izdanjem je što je nakon furioznog starta sveo interval izlaženja na svaku drugu godinu, tako da, što se tiče te moje generacije, male su šanse da da doživimo/proživimo/dočekamo kompletan opus.

Prvu priču u ovoj, osmoj po redu, knjižurini “Mister No”, čine tri epizode, “Smrtonosna klopka”, “Neobični saveznik” i “Smrtonosni tovar aviona B-24”. U originalu, redom, “Trappola Mortale”, “Una strano alleato”, “B-24, Carico di morte”, od autora, scenariste Alfredo Castelli-a (Marti Misterija) i crtača, Franco Bignotti-a.

U ovom, već standardnom zapletu za našeg junaka, nevolja počinje sa ženom, i to ženom koja ga je već ranije uvalila u neke nevolje. Ali, džentlmen i pravdoljubivi Mister No, nikada nije ostavio damu u opasnosti, te kreće u potragu za tajanstvenim Hans Martinom, koji je batalio posao u CIA, i odlučio da razvije sopsteveni biznis u ovom delu južne Amerike. Od Manausa, preko Santarema, pa sve do Bogote, pratimo jednu zabavnu lako čitljivu storiju koja se ne ističe nekim drugim posebnim kvalitetom. Najupečatljiviji lik  je svakako bivši detektiv Urijarte i samo zbog njega vredi pročitati ovu epizodu.

Sledeća priča se takođe nalazi u tri dela, započinje u “Smrtonosnom tovaru” a nastavlja se u “Mister No ide u rat” i “Prokleti most”. 1979 godine u Italiji, ove epizode izlaze pod naslovima “Mister No va allla Guerra”, “Quel maledetto ponte”. Guida Nollita je zaslužan za scenario a Roberto Diso za crtež. Ova storija je  i najbolja u ovoj knjizi. I ako je sam način na koji je Mister No primoran da nam ispriča svoje doživljaje iz drugog svetskog rata, pomalo nezgrapan (kao i čitav taj zaplet sa ostarelim ocem koji je u potrazi za pravdom za svog sina), ova epizoda nam otkriva dosta o prošlosti Džerija Drejka (pravo ime Mister Noa). Scene ratnih sukoba na obodima bitke za Pacifik, tj. invazije Japanaca na Filipine, su upečatljive i ubedljive ali i jednako zanimljive i napete. Mister No je jedan od retkih tadašnjih Bonelli serijala koji svojim junacima ali i epizodnim protagonistima i antagonistima nudi mnogo više od pojednostavljene crno bele slike karaktera. Tako je dozvoljeno da se oni tokom epizode i menjaju i sazrevaju. Ne želim da sada iznosim ovu moju tvrdnju na nekakav filozofski nivo ali napr. ova priča je odličan primer za neka takva moja razmišljanja.

Nakon ove odlične epizode slede još dve, smeštene u 3 sveske. “Košmarno krstarenje”,”Nestali avion” i “Uranijum” (“La crociera dell’incubo”, “L’aereo scomparso”, “Uranio!”) tandema Missaglia/Bignotti i Missaglia/Marraffa. I dok je “Košmarno krstarenje” relativno simpatična ali lako zaboravljiva epizoda, poslednja sa pilot-kriminalcima i sandukom uranijuma je ubedljivo najlošija u ovom nizu.

ovo su naravno ocene samo za Mister No-a  i ne upoređuju se sa drugim strip junacima i serijalama.