U izolovanim tamnicama, u nekakvoj vojnoj bazi, čuva se grupa dece. Svakog dana, pod okovima i vezani za kolica, odvode se u „školu“. Tamo ih uče periodnom sistemu ali pre svega, zahvaljujući jednoj plemenitoj učiteljici (Gemma Arterton), slušaju priče iz grčke mitologije.
Među tom decom, svojom pameti,šarmom i bistrinom, izdvaja se jedno devojče. Melanie, devojčica sa svim kvalitetima. I to je otprlike sve što ću vam reći o filmu jer, zašto da vam uskratim zadovoljstvo koje prvih 30ak minuta donosi, dok polako otkrivamo šta se u stvari krije iza svega. I čija maca crnu vunu prede ili već kako se kaže. A verujte, da li je ta maca (bez vune) živa ili mrtva veoma je bitno…barem naučnici i doktorki (Glenn Close) koja nadzire tu decu.
“The Girl with All the Gifts” je mogao biti još jedan mali biser iz britanske horor kuhinje, u rangu napr. „28 dana kasnije“ (što je očigledna referenca). Britanci obično snimaju te, beskompromisnije („more edge“), žanrovske filmove, koji podsećaju (čak su i na književnom engleskom jeziku 🙂 ) na Holivud ali daleko su slobodniji i hrabriji da isteraju određeni koncept i ideju.
Zbog čega je tako ? Postoji jedan sasvim jednostavan odgovor. Osim što su budžetski daleko skromniji od svojih američkih pandana, svi ovi filmovi su manje/više i sufinansirane od strane države (BFI), te samim tim, nemaju tu presiju zarade na blagajnama. Jer i u toj Britaniji film još uvek smatraju umetnošću.
Zbog toga, „Girl with all gifts“ može (i jeste) da bude jedna „filozofska“ drama o pitanjima same suštine ljudske egzistencije i da li uopšte, ovakvi kakvi smo, zaslužujemo da boravimo na ovoj planeti. Nakon petnaestak minuta otkrićete, i zato ovo ne smatram prevelikim spojlerom, da je ova drama smeštena u zombi apokalipsu pa se prethodno postavljena pitanja ovde postavljaju i u bukvalnom obliku.
Te „filozofske“ ideje i dileme veoma brzo bivaju zatrpane ravnom, neinteresantnom režijom koja određene scene koje bi trebale da donesu vrhunsku napetost prezentuju na jedan površan i nimalo atraktivan način.
I tako, nažalost, film lagano počinje da gubi na zanimljivosti. Lagano kažem, jer tek me je sama završnica dovela u situaciju da više gledam u telefonski ekran nego ono što se dešava na platnu (u vidu plazma TV).
Bez obzira na smešno mali budžet od 5 miliona dolara/funti čini mi se da je ovo u rukama veštijeg egzekutora mogao biti jedan izuzetno zanimljiv i provokativan film. Eto, napr. novi film čuvenog srpskog oskarovca Ralfa Fajnsa košta nekih 13 miliona EUR-a a i takođe ga finansira država…naša
Na skali od (1-6) ocena: 3-(2+)
