Postoje filmovi koje odmah zaboraviš nakon gledanja.Većina su upravo takvi. Ne znači da neki od njih nisu i zabavni. Napr. ovaj . Postoje i oni filmovi koji te duboko pogode (o kako si ti jedan osećajan momak) i o kojima ne prestajes da razmišljaš .Napr. “12 žigosanih“. Tu su i oni koji ti vremenom uđu pod kožu i o kojima (opravdano ili ne) imaš sve lepša i lepša sećanja, kako prolaze dani (meseci, godine, decenije, vekovi, milenijumi.)… otprlike onako kako se sećate one pegave devojčice sa plavim čuperkom koju ste nekada davno upoznali u parkiću pored škole. Zaboravili ste da je nosila protezu i bila malo razroka. Ili obrnuto.
A postoje i filmovi koji vam se nakon prvog (relativno) pozitivnog utiska upišu u onaj memorijski čip u kome čuvate negativne uspomene. I svaki put kada uradite refresh/reboot svog sistema/mozga to gađenje prema njima raste. Napr. poput filma „Titanik“ mog i sada veoma dragog reditelja,”pokojnog” James Camerona. “Titanik” mi je tada, manje više, nakon prvog (i jedinog) gledanja izazvao okej emocije da bi mi sada postao kamen temeljac moje teze (o ti gromado filmske filozofije i teorije, ljubim te u.. skute) o propasti holivudskog filma u 21 veku kao jedan od najodgovornijih za posrnuće fabrike snova u deponiju (pa nije ni čudno što se često bavi i reciklažom). Zato, hajde da odmah napišem utiske o ovom novom “Blade Runner-u”. Plašim se da mi je i za njega čip setovan “naopako”.
„Blade Runner 2049“ je 2049 deo jednog od najdužih serijala u istoriji filma. Naime, prvi deo, pod nazivom „Blade Runner“ nastao je pre nekih 35 godina, tačnije 1982 godine. Nakon toga, snimljeno je još 2047 filmova te franšize, od kojih, igrom slučaja, nisam pogledao nijedan, sve do ovog, 2049 po redu.
Naravno, možemo se zezati na ovu temu i dalje, ali, u prethodnom pasusu ima i koje zrnce istine. Ne mislim samo na to što je original stvarno iz 1982 godine. Pre svega, „Blade Runner“ je imao izuzetan uticaj na buduće futurističke filmove, mnogo više od napr. „Star Wars“. Neke tragove sveta, tj. slika „Blade Runner-a“ nalazimo čak i u nekim slikama, svetovima, malopre pomenute, Džedaj fantazije.
Jednostavno, SF filmovi pre i posle „Blade Runner-a“ nisu više bili isti. Možda ih nije baš snimljeno 2047, ali ogroman broj filmova iz tog žanra, u ovih 35 godina “baštine” svoju poetiku upravo nad plodovima Scot Ridley-ovog klasika.
Gledao sam samo tzv. „theatrical cut“ „Blade Runner-a“. Nekoliko puta, ali davno (meri se decenijama). Uspomene su pozitivne. U najskorije vreme nameravam da odgledam i onu, danas najpoznatiju, „final/director cut“ verziju, zajedno sa originalnom, bioskopskom. Možda čak i napišem par reči o njima (bolje nemoj, bolje nemoj, bolje nemoj…)
Već odavno (spremaš svog mrkova) je vreme da se vratim na ono čudo koje sam odgledao sinoć u prepunom bioskopu. Sudeći po reakcijama publike, sudeći po mom utisku (koji iz sata u sat postaje sve bleđi) glavno osećanje koje „Blade Runner 2049“ režisera Denis Villeneuve izaziva jeste „Meh“ iliti po srpski „ništa naročito“. Nije bilo aplauza na kraju filma. A završnica je tako…šmrc…snegovita.
Kada bi “2049 Blade Runner” posmatrali samo kroz rad Rogera Deakins-a, direktorija fotografije koji je čak 12 puta bio nominovan za oskara ali nikada ga nije dobio, „Blade Runner 2049“ je svakako jedan izuzetno impresivan film. Rekao bih čak i u pojedinim trenucima i previše vizuelno impresivan. U svakom slučaju, prava je šteta, ako već imate želju da ga pogledate, da to ne učinite na velikom platnu.Ne hrlite na 3d projekciju. Sam Deakins je savetovao da se gleda upravo onako kako je i snimljen. Transfer u 3d je rađen tek naknadno.
Navijam da ovaj 68-godišnji veteran, majstor svog zanata, ovog puta dobije tog oskara ma koliko ta nagrada postala besmislena poslednjih godina.
„Blade Runner 2049“ traje 163 minuta. Ako možda vi kao gledalac to i ne osetite, verujte, jedan vaš deo tela sigurno hoće (ukoliko se pre i tokom projekcije nalokate tečnosti, onda hoće i drugi, važniji, deo tela, onaj sa suprotne strane). Samo trajanje i nije, toliki, problem. Problem je što i da je kraći ne verujem da bi išta bio bolji. Jednostavno, osnovni scenario, priča koja nam se priča u ovom dugo očekivanom ali, pokazalo se, sasvim nepotrebnom nastavku nam ne donosi suštinski ništa novo. Ne mogu da vam otkrivam glavni zaplet (ma ti nemaš pojma ni koji je sporedni) ali reći ću samo da je čitava zavrzlama iskonstruisana oko jedne, kada dobro razmislimo, sasvim besmislene ideje (naročito kad je to cilj i jedne (sve)moćne korporacije).
Ni uzor iz 1982 godine nije bio imun na gluposti ali je realizacija bila takva da nismo ni stizali da nešto o njima previše razmišljamo, bar tokom gledanja.
Te “gluposti” mi i nisu glavni problem. Osnovni problem koji imam sa novim Blade Runnerom nije ni u samoj (ili samo u) priči, niti u dužini, već u hladnoći. Ako su hteli da nam zimu (i sneg) sa platna prenesu i u naša srca onda su odlično obavili svoj posao. Ostala su nam ledena tokom čitavog filma. Šta reći kada jedine emotivne trenutke donose scene koje su direktna referenca/citat iz originala ? (šta reći a ne zaplakati). U ovom svetu iz 2049 sve deluje veštački i iskonstruisano. Atmosfera beznađa distopijske budućnosti je vizuelno dobro pogođena. Problem je što nam uglavnom do svih tih likova nije stalo, bez obzira što gotovo svaki od njih pusti po neku suzu. Mada, Ana De Armas, ona krupnooka iz serije “Internat“, ovde je baš slatki hologram.
Ryan Gosling je solidan. Za robota čak je i odličan. Naravno, ako je stvarno robot jer je možda android ili čak i čovek ? Postoji jedna scena kada njegov lik doživi „eksploziju“ emocija. Od utiska koliko vam je to, ta njegova reakcija, autentična, zavisiće vam verovatno i krajni…utisak.
Ne znam (a što onda išta pišeš neznalico)…juče kada sam započeo ovu recenziju i nije mi toliko bio loš ovaj Blade i Runner…već danas (o)sećanja su već pomerena više ka negativnim (sad se setih i Jared Leto-a tj. njegovog neverovatno iritantno kreiranog lika)… Zato bolje da ovaj tekst odmah završim (bolje da ga nisi ni započinjao)…
Na skali od (1-6) ocena: 3
recenzija: Biograf
(uz dopune, u zagradama, od strane Gmitrija Verzića, duha sa dva plava oka)
