Prijatno iznenađenje nam stiže u vidu ove tinejdžerske drame/komedije Kelly Fremon Craig koja ne samo da je ovde debitovala kao režiserka nego je lepo ova (lepa) žena napisala i scenario. „The Edge of Seventeen“ je još jedan film o odrastanju (ili kako vole da zovu taj podžanr „coming of age“) tako voljenoj temi mnogih režisera i scenarista. Naravno da je ta tema omiljena jer je svako od nas, il’ bar većina, prošla kroz određeni niz događaja u svom životu koji nas je definisao kao ličnost u koju smo, naposletku, izrasli. A upravo su te godine u kojima se nalazi naša glavna junakinja Nadine (sjajna i predivna Hallee Steinfeld) one koje su najčešće i životno najvažnije tokom odrastanja.
Ako ste u tim trenucima okruženi pogrešnim osobama i pod pogrešnim uticajima teško ćete uspeti da naučite da volite i cenite prave vrednosti… vrednosti poput „Parova“,“Zadruga“, Cece, AVa, Grobara Delija i splavova.
Nadine, inteligentna ali i izuzetno iritantna (tačnije napadna) tinejdžerka ima probleme. Tinejdžerske, ljubavne, porodične… u stvari, ništa dramatično drugačije od većine sa kojima se supčavaju i ostali. Ali, Nadine je svojeglava i originalna i veoma besna, i upravo je ta njena originalnost, tj. različitost glavni zamajac filma. Ali dosta o samom sadržaju filma (ko da sam uopšte nešto i rekao o njemu).
Glavna vrlina „Edge Of Seventeen“ je inteligentan scenario prepun duhovitih i oštrih replika koje izgovaraju odlični glumci (osim Haillee ovde briljiraju Woody Harrelson kao profesor i Kyra Sedgwick kao majka). Takođe, flm se često poigrava sa gledaocima jer neke tipične kliše situacije u kojima se povremeno nalaze glavni junaci vodi ka sasvim neočekivanim rešenjima. Istovremeno to mu je i malecna mana.
Jer, rešenja koja koristi su neobična normalna i realno očekivana, ali nekako publika (pa i ja) naviknuta je da mu film ispuni sve one „mračne“ fantazije, jer zašto onda i snimati ovakvu priču. Kako da to objasnim. Napr. kada se osoba A i nepoznata osoba B nađu u nekom mračnom izolovanom kutku, i kada ne pođe sve po želji osobe B sasvim je „filmski logično“ očekivati da će se desiti ono pod C… a to se ne desi. Naravno, totalno pogrešno razmišljanje te ako ste i shvatili šta je „pisac“ hteo da kaže (a da ne spojler-ujemo) zaboravite i što pre požurite ovaj biser iz prošle godine.
Bez obzira na neke mane (poput napr. pokazaće se nepotrebnog dramatičnog početka koji definiše veći deo filma kao retrospekciju) drage volje „Edge of Seventeen“ dajem peticu..
Na skali od (1-6) ocena: 5-
recenzija: Biograf
