Neki rekoše da je neophodno da pogledam ovaj film da bih shvatio u potpunosti poslednji Šlajmanov “The Split“. Pa eto, rekoh, ‘ajde da ga pogledam. A posle sam pogledao i “The Split“.
Zanimljivo je pogledati, iz ove sedamnaestogodišnje perspektive, film koji je vremenom stekao nekakav kultni status i za koji su mi mnogi govorili da je “carski”. U “Unbreakable” imamo Bruce Willis-a na vrhuncu svoje slave nakon enormnog uspeha prethodnog Najgt Šelmajnovog filma “I see dead people aka Šesto čulo”. Nažalost, Vilisova karijera od tada kreće silaznom putanjom.
I karijera Šlajmana je dostigla zenit tih godina da bi se tek poslednjim ostvarenjima počeo izdizati iz „provalije“ u koje su ga doveli promašaji poput „The Last Airbender“-a
Dakle, imamo tada, te davne 2000 godine, dva umetnika (ili bar zvezde) u naponu svojih snaga a rezultat je prilično mlak.
Srednjovečni David (Bruce Willis) vodi običan život radnika obezbeđenja (na stadionu ). Oženjen je svojom mladalačkom ljubavi sa kojom je u decenijskom(da li?) srećnom brakom koji im je podario i njihovog (da li?) voljenog sina Joseph-a.
Sa druge strane, u Filadelfiji pratimo i odrastanje nesrećnog Elijah (Samuel L. Jacskon) koji od rođenja pati od retke genetske bolesti zbog kojih su mu kosti krhke i veoma lako se lome.
Kada se desi železnička nesreća u kojoj svi putnici nastradaju, osim Davida, koji ne da nije mrtav, nego je i živ i bez ogrebotina, njihove sudbine se ukrštaju.
Da li je David slučajno izbegao sve povrede ili je on neko sa posebnim moćima kako tvrdi Elijah-a ostaje nam da vidimo u ovom 106 minuta dugačkom filmu.
Fino. Deluje intriganto. I vala jeste. „Unbreakable“ ima taj tajni sastojak, tu privlačnost, koju poseduju oni (dobri) klasični „B“ filmovi kojima nas je nekada Holivud zatrpavao i u kojima smo, reći ću ( jer bar za mene važi), uživali. Danas se, taj isti Holivud, ne usuđuje da snimi film bez 100 miliona dolara a to onda nikada neće biti B produkcija.
Elem, vratimo se „Nesalomivom“. Glavna draž ovog filma je nesumnjiva harizma koja poseduju oba glumca koja su već ranije, u trećem delu „Umri muški“, delili zajedničke scene na platnu. Zato su to i ponajbolji delovi „Unbreakable“.
Nažalost, film štuca i koprca se kod ostalih likova. Davidova supruga (Robin Wright Penn) je nekako, scenarijom i dijalozima, potisnuta u stranu i samim tim glavna motivacija Davida da uradi ono što je uradio, bledi i nije uverljiva. Kada već pominjem uverljivost, scena između Davida i njegovog sina (u koju je uključen i jedan pištolj) prosto bode oči koliko je neuverljiva. Morao je to Šijaman da potpuno izbaci iz filma ili da smisli neki drugačiji način da razreši glavnu dilemu koja nas muči tokom gledanja filma.
Takođe, sama završnica, objašnjenje motivacije i postupaka nekih likova deluje naivno čak i za stripove. A to je upravo ono zbog čega pamtimo ovaj film i zbog čega je stekao taj kultni status.
Ima tu i drugih problema, poput neujednačenog tempa i atmosfere, što možda u nekim filmovima i funkcioniše ali ovde Šijlemen nikako da ubode gde želi, tj. kojim putem da nas vodi. Da li je ovo horor, triler, drama i da li je često režiser birao pogrešan štimung za pojedine scene ? Odgovor je da, na sva pitanja u prethodnoj rečenici.
Sve u svemu, „Unbreakable“ mi budi pomešana osećanja ali u svakom slučaju ona dobra su u većini pa je i završna ocena sasvim okej.
Na skali od (1-6) ocena: 3
recenzija: Biograf
