- Ako ste pravi filmofil ovaj film će te poželeti da pogledate zbog:
Za one neupućene (sebe ubrajam u takve) u same događaje koji se opisuju (a odigrali su se 2001 godine) “Diaz…” će delovati prilično šokantno. Sam događaj se smatra jednim od najgorih kršenja ljudskih prava koji se odigrao u jednoj evropskoj zapadnoj “demokratiji”. Mi smo, na sreću, na takva dešavanja i postupke naše narodne milicije odavno navikli te bi pre bilo iznenađenje da postupaju drugačije nego ovi časni italijanski karabinjeri.
- A gledali smo ga :
Centralna tema, sam čin upada u zgradu škole koja je služila kao medijski centar i boravište/spavaona protestanata (policija započinje intervenciju nekoliko minuta pre ponoći) ovde je prikazana brutalno i sirovo. Prilično je hrabro u današnjem “slobodnom” svetu na ovakav način ukazati na krhku i u suštini lažnu floskulu o zaštiti i poštovanju ljudskih prava. Uvek kada je to potrebno država će zažmuriti i pustiti čopor/hordu pajkana na uspavanu omladinu sa (margina) nekog ekonomskog protesta/samita u Đenovi ili, kao danas, zatvoriti granice za migrante. Zajebite ljudska prava… čovek je čoveku pre svega vuk.
- Glavni razlog zbog čega će te ga (možda) odgledati do kraja:
Realno, uprkos svemu, ne možete poverovati da je ovako nešto bilo moguće u 21 veku. O kako sam naivan…
- Dvougao:
Što se samog filma tiče, glavna mana mu je što je kaleidoskop likova koje pratimo nedovoljno dobro uglavljen u samu strukturu flma te nam većina njih ostaje prikazana na jednom površnom, gotovo „papiranatom“ nivou a ne kao pravi ljudi od krvi i mesa kao što je, verujem, bila namera autora.
Takođe, kao neupućeni gledalac, ni nakon njegovog završetka ne znam zbog čega su ti ljudi protestovali i zašta su se zalagali pa je i tu “Diaz Don’t Clean Up This Blood” veoma površan.
- Šta bi bilo kad bi bilo:
Uprkos svih svojih mana, “Diaz…“ je značajan film. Da je u njemu glumila neka velika evropska/američka zvezda i da je iza ovog projekta stao neki veliki studio bio bi još značajniji. Ali, znamo da je to danas nemoguće i da (politički) značajnih filmova više (nikada?) neće biti… Ali dobro, i dalje će nam iz Holivuda stizati kostimirani muškarci u helankama koji spašavaju svet… onaj svet koji smo odavno izgubili… svet u kojem smo jednostavno zaboravili kako izgleda biti slobodan… i stvarno živ.
Režija: Daniele Vicari
Glume: Claudio Santamaria, Elio Germano
Na skali od (1-6) ocena: 3+
recenzija: Biograf