It (2017)

Potpuno je jasno zašto je ovaj "IT" najuspešniji horor svih vremena i zbog čega njegovi producenti trljaju ruke.

Pre svega jer, u suštini, ovo i nije horor. Ovaj “It” je jedna  “coming of age” drama sa fenomenalno “kastovanim” klincima i na taj deo, na tu priču o odrastanju grupe “gubitnika” koji su odbačeni i od roditelja i od svojih vršnjaka i koji moraju samostalno da se suoče sa zlom koje se nadvilo nad gradićem Derijem (u omiljenom S .Kingovom delu Amerike, Mejn ), nemam nešto zamerki.

Imam zamerki na moju prethodnu i predugačku rečenicu. Ako ste  uspeli da se iskobeljate iz tog nespretnog uvoda sledi još nekoliko, isto toliko, ubedljivih razmišljanja i zapažanja. Dakle, zašto je već prve nedelje prikazivanja ovaj, produkciono ipak skromni, film poharao američke blagajne i zaradio preko 123 miliona dolara. Ej, sto dvadeset i tri miliona !

1. u pitanju je relativno pristojan film

2.  igra na kartu nostalgije, danas toliko popularne, i to čini na više planova :

a)  lukavo smešta priču iz originalnih Kingovih 50′-ih u 80′ godine prošlog veka te će  (nekad potencijalni a sada sigurni) nastavak biti smešten u sadašnje doba

b) Upravo mi koji smo odrastali u tim godinama  glavni smo generatori pozitivne vibracije ka svim tim omažima našoj mladosti. Radi tih lepih (al’ varljivih) sećanja spremni smo da progutamo razna sra#&a koja nam serviraju. Današnja omladina je i onako navikla na razna sr&nja (sa filmskog platna) kojima je hrani savremeni Holivud,  te kada im se omakne i ovakav, ne baš toliko sra?ljiv film, užitak u sr%&u je i veći.

c) Roman “It” je mi je među omiljenim delima S. Kinga (a mnogi ga smatraju njegovim magna opusom). Mada sam ga čitao pre dvadesetak godina i dalje doboro pamtim neke njegove delove (naročito onaj koji se nije našao u ovoj adaptaciji). Premijerno objavljen baš sredinom osamdesetih već 1990 godine je dobio adaptaciju u vidu TV serije. Iz nekog razloga ta, realno slabašna, verzija Kingovog romana mnogim tadašnjim  klincima se urezala u pamćenje a zlokobni klovn Penivajz (koga upečatljivo odglumio Tim Cury)j postao je deo kolektivnog sećanja.

I tako je klovn Penivajz ovih dana ponovo zakoračio u naše živote. Baš u pravom trenutku i na pravom mestu. Za to je zaslužan Andres Muschietti koji nam je 2013 godine doneo zanimljivu ali, pokazalo se, i slabašnu “Mamu“. Ovde Muschietti i nije mogao previše da pokvari početni scenario koji je napravio Fukanaga  (pitanje je kako bi izgledao “IT” kroz njegovu vizuru,nešto mi govori da bi bio mnogo zanimljiviji).

Sam originalni roman Stivena Kinga  je arhetipska  priča o večitoj borbi dobra i zla te je potrebno samo previše ne skretati “sa puta” i već će film biti interesantan.

Muschietti je takođe odgovoran za fino stilizovane prizore i nekoliko ubedljivih i upečatljivih kadrova (ta vizulena strana beše i najbolji deo Mame). Ali, “It” jednostavno nije strašan. Previše se ovde koriste jeftini “jump scare“-ovi. Svaki put kada scena započne sa tom “strašnom” muzikom znamo da sledi pojavljivanje Penivajza (u različitim formatima). Ta repeticija još više doprinosi  da “It” bude neujednačenog tempa, neke scene slede samo zato što, eto,moraju da slede (kao i neke stvarno smešne ali u pogrešno vreme izgovorene šale). Na kraju, čovek prosto poželi da su potpuno izbacili taj horor deo jer prosto smeta priči o odrastanju, drugarstvu i sazrevanju grupe dece prepuštane same sebi tog kobnog leta u Deriju.

Kao  i u romanu, i ovde su odrasli građani Derija jezivi bar poput Penivajza (sem kada nisu totalno indiferentni) te su i u ovom filmu  ta “dva i po” prikazana odrasla ljudova bizarna i strašna. Ali, u romanu je  i taj Penivajz strašan. Ovde i ne baš (naročito u neubedljivom završetku koji, onima koji nisu čitali roman, mora delovati bar malo neorganizovano/neverovatno/ne baš dobro objašnjen). Bez Penivajza film “It”  bi delovao možda i bolje. Prethodna rečenica je naravno blasfemija ali to što sam je potegao govori više o mom razočarenju horor aspektom ovog filma, nego o realnoj pretpostavci. Naravno da “It” ne funkcioniše bez ovog klovna.

Doduše, Bill Skarsgard je dobar i ubedljiv u ulozi monstuoznog klovna.Problem je kada nastupi CGI i ta grozna muzika, tj. zvučni efekti.

Ali, možda sam ja, već to sto puta rekoh, matoro zakeralo. Ovo je pristojna bioskopska zabava. Klinci su odlični, priča zanimljiva a to što sam siguran da je od ovog materijala mogao biti napravljen znatno bolji film da je režiser bio hrabriji (Fukonaga je jednostavno napustio projekat kada je shvatio da mu producenti neće dozvoliti da zadrži svoju “viziju” ) je samo moj problem. Ovih 218 miliona dolara zarade (posle druge nedelje) su samo potvrda da lupam gluposti. Zar ne ?

I to što sam poslednjih pola sata nestrpljivo iščekivao završetak filma više govori o stanju moje bešike (zbog popijenog pića na početku projekcije) i mojoj “mladosti”… zar ne ?

(insert iz još jednog “nostalgičnog” filma kojeg sam zavoleo tek kada sam “ostario”)

Na skali od (1-6) ocena: 3+

recenzija: Biograf

Biograf
Biograf

Direktor, vlasnik i suvlasnik kompanije BVIZ LTD koja je osnovana sa ciljem obeležavanja, praćenja i čuvanja ugleda lika i dela Bozze Vampira iz Zemuna. Poslednjih godina, nakon što se Bozza povukao iz javnog života, BVIZ LTD na čelu sa sjajnim Biografom, krpi kraj sa krajem pišući recenzije onih filmova koje je, uglavnom, retko ko i gledao a još ređe i čitao (te recenzije)...

- autor je svih epizoda na ovom sajtu

Nagrade:
VEMI za najbolji night soap (1999, 2001);
VOSKAR za sporedne efekte (2003);
VULICER za najbolji roman u kategoriji "Romani sa Bozzom Vampirom" (2004)

V- je prvo slovo reči VAMPIR

Articles: 1134

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.