Kada dođete u moje godine (a bio bih srećnik kada bih znao da sam napr. na polovini života) teško je očekivati od filmova da će vam pružiti isto ushićenje koje su vam pružali nekada ranije. Danas, nakon tone odgledanih dela sedme umetnosti (a ja je, eto, i dalje doživljavam pre svega kao umetnost) teško je očekivati da vas neki film iznenadi.
Uvek sam, a pretpostavljam da je tako kod većine vas (dragi moji čitaoci), vrednovao film pre svega na nivou emocije. Bila ta emocija tuga, smeh, strah, strepnja, radost. U suštini svega jeste kako vas priča koju gledate pogađa na tom emotivnom planu. Zato se nekima sviđaju jedne a nekima sasvim druge priče a ovo što vam ja sada (predugo) drobim jeste univerzalna istina, draga deco moja.
I verujte, kada ste sve ovo dosada pročitali (ako uopšte postoji neko ko je stigao do ovog dela teksta) naučio sam vas mudrosti do kraja života. Praktično, mislim da sam vam otkrio rupu na saksiji. Dakle, sigurno niste gubili vreme.
I zašto vam ja to sve razglabam i kakve uopšte sve to ima veze sa “Noćnim životinjama” ?
Pa, jednostavno, “Nocturnal animals” upada u onu grupu filmova kod kojih su mi te emocije pomešane. Veoma cenim ambiciju režisera i scenariste Toma Forda (koji je btw. pre svega modni dizajner) da napravi ozbiljan gotovo art projekat (premijerno prikazan na Venecijanskom festivalu 2016). Takođe, svi glumci su redom izvanredni, počevši od vodećeg tandema Gyllenhaal /Adams, preko odličnih sporednih, ili mnogo bolje rečeno na engleskom, supporting uloga gde Michaell Shannon briljira kao šerif.
Muzika Abel Korzeniowskog je prelepi omaž Bernard Herrmannu i noir filmovima a fotografija Seamus McGarvey naravno (jer Tom Ford je, kao što rekoh dizajner po profesiji) savršeno uklapa razne boje kojima se pocrtavaju dešavanja na “velikom platnu”.
Vidi se da je “Noctural Animals” jedan pažljivo pripremljen i sa ljubavlju kreiran projekat. Tom Ford vešto balansira između fikcije i “stvarnosti” ove kompleksne priče.Pa zašto onda ja nisam oduševljen ovim filmom ?
Da budemo načisto, apsolutno smatram da je ovo vredno gledanja i da upada u kategoriju boljih filmova iz protekle 2016 godine. Pa opet, mada možda razumljivi, pojedini postupci nekih likova, određene “rupe” u scenariju prosto mi predstavljaju trn u oku i jednostavno ne mogu da to zanemarim.
Takođe, pojedine scene kojima verovatno mnogima deluju šokantno (sama početna špica
je prst u oko holivudskom mejnstrimu i lažnoj političkoj korektnosti) iskusne gledaoce mogu samo podsetiti na neke, stvarno šokantne scene i filmove i čini mi se da je na tom “šokantnom” planu “Nocturnal animals” i najmanje uspeo.
Na kraju, meni je opet najemotivniji trenutak filma bio taj jednostavan melodramatski završetak, jer sam, a čini mi se da sam to već bezbroj puta istakao, sucker za melodramu.
I zato, sasvim pristojna završna ocena za ovo delo iz prošle godine.
Na skali od (1-6) ocena: 4-
recenzija: Biograf
