Kada u drugom delu postane konvencionalan i započne sa klišejima (što u samoj završnici totalno „ubije“ radost gledanja) od originalnosti ne ostaje ni ‘O’ a i zanimljivost rapidno opada.
Dakle, u pogrebni (porodični) zavod šerif dovozi Džejn Do (standardni naziv za neidentifikovanu osobu, bila ona mrtva ili živa) , netaknuto telo mlade žene koje je pronađeno u podrumu kuće u kojoj se odigrao misteriozni masakr. Telo se nalazilo u sveže iskopanoj raki a na radost (muške) publike baš je dobro očuvano.
I tako, te jedne, naravno, olujne noći, otac i sin (nisu Topalovići) , patolozi (što je jednom neko lepo primetio, jedini doktori koji nikada nisu primili mito od svojih pacijenata) kreću sa svojim patološkim radom. Analizirajući i seckajući leš lepe devojke počinju da otkrivaju zlokobne i jezive stvari. A da čaša bude puna (jer je prazna na mom stolu) istovremeno počnu da se dešavaju misteriozne stvari i u samoj mrtvačnici.
Osim što, nažalost, u drugom delu počne da koristi klasične izanđale horor trikove, „Autopsija“ ima i retko nezadovoljavajući završetak. Pošto su oba glumca veoma dobra (ostareli Brian Cox i mlađani Emile Hirsch) a priča takva da naše junake igrom slučaja/profesije smešta u ovu nezavidnu situaciju, naša emotivna investicija u njih i sva dešavanja nema potreban pay of na kraju. Naprotiv, osim što malo iritira, završnica je i primer onog najgoreg klišeja koji smo videli u već milion horor filmova.
Ne, eventualni nastavak sigurno neću gledati…
p.s. zamislimo da se napr. film zvao „Autopsija Džon Doa“… brrr… zgrozim se i kada samo pomislim na to 😉
Na skali od (1-6) ocena: 3+
recenzija: Biograf
