Bio jednom jedan “Avala film”. Kakav film ? Strašan film…”Avala film”…dok ga jednom, jednog dana, nije Vlada gumicom izbrisala…
Ovaj super spektakl, kojim bi se mogao podičiti i tadašnji Holivud, raskošna je filmska verzija stare narodne bajke o Baš Čeliku.Kompletna scenografija je izrađena u studijama “Avala filma” koji je osnovan tek nekoliko godina ranije (1946) što čini još impresivnijim vizuelni izgled ovog filma starog 65 godina. Ako su pre 65 godina ovakvi filmovi dolazili sa Košutnjaka (deo Beograda gde se nalazi “Avala film”) možete samo zamisliti kakvi sada filmovi stižu odatle…
NIKAKVI !!!
Ali nije “Avala film” ubijena baš ove godine. Klinički je bila mrtva već decenijam a sada su joj samo isključili aparate (mada, više sam uverenja da su ipak prvo morali pokušati sa oživljavanjem i šokovima… elektro…).Dosta više o tome. Što je bilo bilo je. Ne možemo vratiti prošlost. Mislim, da li znate nekoga iz davne prošlosti koji se vratio…na primer, u politici ? Ne budite smešni… ti nikada nisu ni odlazili…
Svet bajki nikada nije bio omiljena tema naših filmadžija niti je takve teme pokojna država želela baš nešto finansirati. Zašto snimati bajke kada smo već živeli u zemlji bajki.
Priča o Baš Čeliku je imala sve preduslove da se napravi zanimljiva priča o Baš Čeliku. Na sreću baš su je i napravili.
Tu je harizmatični i strašni negativac koga je, rekao bih, maestralno odigrao Milivoje Živanović, tu je i mladi, lepi i hrabri junak Nebojša (Rade Marković u svojoj prvoj glavnoj ulozi) a tu je i dama u nevolji lepa Vida (Vera Ilić kasnije Djukić prerano preminula glumica koja će se pre svega proslaviti komedijama poput TV serije “Sevisna stanica” i u nizu filmova svoga supruga Radivoja Lola Đukića )
“Čudotvorni mač” jeste zastareo. Gluma, da gluma je “drugačija”. Ali tada niti su glumci imali filmskog iskustva (a glumiti u filmu i glumiti u pozorištu su sasvim dve različite stvari) niti su režiseri imali formalno obrazovanje. Pa Voja Nanović, režiser niza veoma zanimljivih filmova tokom pedesetih godina, završio je samo kurs 1949 godine (jedan od predavača beše i slavni Ejzeštajn) a već je debitovao igranim filmom “Besmrtna mladost”. Pre toga je snimio samo nekoliko dokumentarnih filma.
Drugačije nije ni moglo u to doba. Sada shvatate koliki je ogromni talenat imao gospodin Nanović kada je uspeo da snimi ovakav spektakl koji, kao što već rekoh, jeste zastareo, ali pre svega u tom nekom tehničkom pogledu.
Ono što je sigurno (da ne kažem i testirano) ova bajka je i danas privlačna i zanimljiva deci. Kada sam ga ponovo, nakon niza godina, pogledao sa klincima beše i dalje interesantna i meni. Nije više “Daj babo glavu” tako uzbudljivo i upečatljivo ali jeste i dalje vredno i nezaboravno.
Na skali od (1-6) ocena: 4
recenzija: Biograf
p.s. Ko je stvarno kupio Avalu Film još uvek ne znam. Znam samo da se Baš Čelik zbog toga sad prevrće u svom buretu…