Po priči (i u produkciji) Stivena Spilberga pre neke 32 godine premijerno je prikazan ovaj dečiji avanturistički spektakl. Mada je 1985 g. bio među 10 najgledanijih filmova tek kasnije je je stekao kultni status. Jer „Goonies“ za nas, „malo“ starije ima taj nostalgičan zov i priziva neka lepša sećanja. Pa opet, kao i sa većinom sećanja ona su često varljiva.
„The Goonies“ jeste dobar ali ništa više od toga. Gunisi su možda kultni ali ne i klasik. „Povratak u budućnost“ klasik koji je takođe bio namenjen sličnoj (ili nešto starijoj) publici ne samo da ga je te godine zasenio nego je i apsolutno bolji film.
Pa opet, u „Gunisima“ ima dovoljno onog najboljeg od spilbergovskog duha, ima razigranosti i duše, ima malih i običnih ljudi (tj. ovog puta dece) koji su nađu u neobičnim i dramatično bajkovitim okolnostima. Niko ovde ne spašava svet, nema ovde razaranja gradova i planeta i uništavanja čitavih svetova. Ovde samo neki klinci, družina „Gunisa“, pokušava da spreči rušenje njihovih kuća. Imaju lokalni problem koji rešavaju lokalna deca i uz put pronalaze mapu zakopanog blaga koje se, jel’te, nalazi lokalno u njihovom kraju. I upravo zbog toga sve nam je to blisko i jednostavno. Lako je zamisliti da je sasvim moguće da se tako nešto desi i u tvom komšiliku… i u tvom detinjstvu.
Jer, ne možeš doći kući, navući čarapu na glavu i izigravati Spajdermena koji se napr. bori protiv monstruma koji razaraju Menhetn ali svakako možeš sa drugarima napraviti neku svoju družinu i krenuti da istražuješ svoj kraj.
Tih godina je Spilberg bio na svom kreativnom vrhuncu ali se tada odlučio da „Gunise“ ipak prepusti nekom drugom. Tako smo te 1985 dočekali njegov prvi ozbiljni dramski film „Boju purpura“ a ovaj „neozbiljan“ prepustio je iskusnom Ričardu Doneru. Doner nikada nije imao neki poseban autorski pečat ali je svakako bio vrhunski zanatlija. Scenario je napisao Chris Columbus (Jumanji). Sve u svemu, na kraju je od „Gunisa“ dobijen jedan korektan film kome, nažalost, nedostaje možda malo „poliranja“, dorade nekih dijaloga i skraćivanja nekih praznih „hodova“ ali, ponajviše, nedostaje magičnog Spilbergovog dodira.
Na skali od (1-6) ocena: 3
recenzija: Biograf
