“Arabeska” je prepuna mana i zavrzlama (i u filmu i tokom snimanja) ali je i takva, zahvaljujući zvezdano-magnetnom šarmu glavnih glumaca i dalje veoma dopadljiv i zabavan film.
Stanley Donen (“Singin’ in the Rain” da navedem bar jedan film legendarnog, i još živog, režisera) je nekoliko godina ranije (1963) snimio “Charade” istinski klasik i reprezantitivan primer akciono komičnih trilera iz tog perioda (na tragu Hičkoka ali daleko vedriji).
U njemu je imao na raspologanju tandem Keri Granta i Odri Hepbern (piši po Vuku da te ceo svet razume) i taj film se pokazao i kao veoma profitabilan.
Zato i ne čudi što je Donen pokušao (neuspešno) da ponovi uspeh sa “Arabeskom”. Scenario je napisan upravo za Granta ali zbog različitih problema (finansijsko-produkcionih) te ’66 Grant jeste snimio svoj poslednji film ali u Tokiju. Nakon nekoliko prepravki i dorada scenarija, budžet je već bio veliki. U London stiže Gregori Pek a pridružuju mu se i predivna Sofija Loren, tada na vrhuncu slave. Upravo scene sa Sofijom čine neizostavno filmsko štivo i od ovog, u suštini, prosečnog dela prave neku vrstu (lažnog) klasika.
Sofija je apsolutno neodoljiva pa gledalac totalno zaboravlja na “bezveznu” radnju filma kada god je ona na ekranu. Plus, tu i Stenli Donen, često koristi neobične rakurse i sekvence (napr. scena pijanog “toreadora” na drumu) kojima “Arabesku”, iz čisto komercijalnih, vodi i ka nekim art vodama (vodi vodama ! zanimljiva igra reči…besmislena… ali zanimljiva 🙂 )
Zaplet uključuje špijune i špijune špijuna, tajne šifre i bliski istok, političke i ljubavne intrige ali je sve to, u suštini, samo jedan veliki MekGafin pa vam neću prepričavati radnju.
Glavni negativac kao da je izašao iz filmova o Džejms Bondu, pa opet… ma koliko zbrkano i naivno, ovo je jedan od onih filmova koji predstavljaju pravu sliku doba u kome su nastali. Zanimljivo zabavna šarada.
Na skali od (1-6) ocena: 3+
recenzija: Biograf
