Drugi film (kao režisera), pre svega scenariste, Oriol Paula je opet zanimljiv miks misterije, trilera i neočekivanih zapleta/raspleta u kojoj je, kao i u debitantskom “El Cuerpo“, u srži svega motiv osvete.
Glavni junak je i glavno osumnjičeni za ubistvo svoje ljubavnice čije je mrtvo telo pronadjeno pored njega u zaključanoj (iznutra) hotelskoj sobi. Ali to je samo početak priče i Paulo nas retrospektivno uvodi u tragični splet okolnosti koji su doveli do tih događaja.
Otkrivanje više detalja iz zapleta nanelo bi samo štetu uživanju prilikom gledanja “Contratiempo” jer ovaj film je jedan od onih koji svoju zanimljivost pre svega gradi na iznenađenjima i neverovatnim preokretima kojima nas, Orio Paulo, sada već možemo slobodno reći, standardno “snabdeva” u svojim delima.
Ne mogu baš reći da je u pitanju “glavolomka” za koju je potrebno uključiti mozak (jer, u suštini, pojedina razjašnjenja zahtevaju od gledaoca da taj organ isključi) ali je svakako neophodno da budete veoma pažljivi (nema pauza za pišanje ili pravljenje kokica ako ne “stavite” pauzu).
Tempo u “Contratiempo” je suludo brz, u samoj završnici toliko ubrzan da ga je gotovo nemoguće normalno ispratiti, normalno u smislu gledaočevih reakcija i to je jedna od glavnih mana filma. Jer taman kada pomislimo da je “ta i ta” osoba uradila “to i to” jer je “takva i takva” režiser/scenarista nam baci novu “loptu” i mi, onako nepripremljeni, budemo pogođeni njome pravo u lice.
Takva struktura filma nažalost donosi i emotivnu distanciranost nas kao gledaoca te samim time što nismo vezani za likove i njihove sudbine i krajnji (impresivan ali i istovremeno previše iskonstruisan) rasplet deluje manje ubedljivo,
Režija: Oriol Paulo
Glume: Mario Casas, Ana Wagener, Jose Coronado,Barbara Lennie
Na skali od (1-6) ocena: 3+*
recenzija: Biograf
* nije četvorka već jaka trojka. Zašto ? Pa eto, napr. neka razlog bude taj što i ako sam film pogledao pre nekih mesec dana, mada se jasno sećam glavnog raspleta, nemam pojma ko je ubio njegovu ljubavnicu, tj. tog, verujem važnog detalja, se ne sećam upravo zbog previše zapetljane priče koja u tom završnom delu jednostavno nije dovolljno filmična (nešto slično od čega napr. pate gotovo sva ekranizovana dela Agate Kriste jer… kako vizuelno dočarati rekapitulaciju jednog Herkula Poaroa a da to ne bude predugo i u krajnjoj meri dosadno)
