Evo još jednog teksta koji bi, da je napisan u vreme kada je to bilo aktuelno (i kada sam seriju gledao) ovde zabeležio horde click-ova i navalu čitatelja (i to više od tri… ma šta tri… svih pet). Ali, pošto su moji verni sledbenici deo one “Divlje horde” što znači da su svakako legendarni, onda nikada nije kasno…
“The Night Of” je rimejk/varijacija britanske serije “Criminal Justice” iz 2008. Price i Zailian su napisali (prepisali) ovu američku verziju koja od originala ima 3 epizode više (ili viška), osam umesto pet. Generalno, mrzim ovakve petljancije. Čak i ako možda imam razumevanja kada Amerikanci snime svoj film/seriju po nekoj sa van-engleskog govornog područja, kada to urade sa britanskom (mislim, ako ne razumeju Engleze koga onda razumeju) i to još ovako “svežom” serijom (videti i pod Broadchurch) onda je to već pitanje morala i inspiracije i činjenice da živimo u svetu gde sve može da se kupi.
Ali, pošto se ja za ništa ne pitam, a, čitajući ove prethodne redove, možda i previše *enjam, ajd’ malo i ovoj seriji neku reč da kažem.
Glavni junak je mladi Nazir (nestvarno uverljiv Riz Ahmed ), rođeni Amerikanac ali i Pakistanac, što u ovo doba univerzalnog straha i mržnje nije uopšte zgodno. Naročito kada se zbog svoje nesmotrenosti (ili možda i namere) nađe u kovitlacu surovih događaja kada devojka sa kojom je proveo jedno veče bude pronađena izmasakrirana. Slučaj preuzima marginalni advokat (John Turturro) kome je vrhunac službe do tada bilo spašavanje prostitutki iz apsane (koje mu, naravno, plaćaju za to u naturi).
Početna epizoda je apsolutno televizijsko remek delo. Očajanje, strah, nespokoj i paniku našeg (anti)junaka Naza (anti, jer ni on ni mi ne znamo da li je stvarno počinio taj krvavi zločin, ili barem tako žele da mislimo) režiser Zallian direktno transponuje u naše stomake. Tih prvih nekoliko epizoda su gotovo brilijantne dok nam autori, sloj po sloj, razotkrivaju svu prividnu normalnost današnjeg društva ispod koga čuče demoni ksenofobije rasizma i predrasuda koji jedva čekaju da iskoče i ukažu nam se u svom svom krvavom sjaju…
U narednim epizodama serijal postaje zatvorska drama (sa svim svojim užasnim klišeima) dok gledaoca stalno tera na razmišljanje o sopstvenoj nemoći kada dopadneš u drobilicu državnog sistema. A tu su i alergije a i jedna mačka…
I tako, kada “The Night Of” počne da se fokusira na neke “velike” teme, i započne bavljenje generalnom kritikom funkcionisanja sistema, policije,tužilaštva, kaznene politike i sve to provučenu kroz rasnu/versku prizmu, i kada gotovo u potpunosti zaboravi na glavnu misteriju i davanje odgovora koje ipak najviše zanima sve nas “Ko je ubio Loru Palmer ?” (ups, to je iz neke druge serije) “Night Of” gubi na svojoj oštrini, originalnosti i zanimljivosti.
Tome pomažu i neke totalno neočekivane i nedovoljno motivisane odluke pojedinih likova koji svojim postupcima praktično uvode “Deus Ex Machinu” pa nam neka razjašnjena padaju sa “neba”.
I mada Naz na kraju doživljava katarzu ne mogu reći da je isti efekat postignut i kod gledaoca. “The Night Of” je neuspešna u svojim (pre)velikim ambicijama i bila bi mnogo bolja kao krajnji produkt da početne kriterijume (u prvim epizodama) nije postavila tako visoko…
A nekima će i onako “The Night Of” biti samo manifest o kožnim alergijama i metodama lečenja istih…
Na skali od (1-5) ocena: 3+
recenzija: Biograf
