Pokojni “Beli Put” (a trenutno u životu u vidu zombija ili frankeštajnovog čudovišta *) je bio utemeljivač, pionir povratka stripa na naše prostore.
* pojmovi zombiji i frankštajn je ovde, samo da se razumemo korišćeni u najpozitivnijem mogućem smislu. Živeo Makondo/Beli.
Iz opisa:
Godina je 1906. Vilijam ima deset godina i njegova porodica se seli u malu italijansku luku Barelito, mesto nalik na prizore sa razglednica, između mora i belih litica. Tu će upoznati Lizu, Nina i Paola. Za kratko vreme, deca će postati nerazdvojni prijatelji. Rođena istog dana, ona provode rajsko vreme detinjstva u prelepom mediteranskom ambijentu. No, ubrzo će njihovu idilu narušiti nemili događaji… Dirljiva priča o prijateljstvu dugom dvadeset godina, puna panjolovske poezije, nostalgije i izgubljenih iluzija detinjstva, Tamo gde pogled ne dopire u isto vreme je bajka, avanturistička priča, ljudska drama i himna prijateljstvu, kojoj ćete se vraćati mnogo puta.
I jeste ta prva sveska koja se bavi detinjstvom prelepa, dirljiva, melanholična. Ta prva polovina “Tamo gde pogled ne dopire” je verovatno nešto ponajbolje što sam pročitao/video u stripu u protekloj deceniji. I ne čudi što se u opisu pozivaju na velikog Marel Pagnola. Svako ko je pročitao bar neki njegov roman ili pogledao neki film tačno će prepoznati kakve se emocije, atmosfera nalazi na stranama ovog stripa.
Da li zbog toga što je taj prvi deo toliko izuzetan ili zato što je stvarno druga, završna sveska “Tamo gde pogled ne dopire” koja se odigrava 20ak godina kasnije, toliko loša ali pad kvaliteta je znatno osetan.
Meni taj upliv mistike i nadrealnog jednostavno nije nimalo prijao, kao da je poništio svu lepotu i misteriju (što je sasvim suprotno od mistike) koje nam je donela prva polovina. Sam završetak jeste emotivan i jak ali put koji nas do njega vodi nije onaj koji sam želeo da vidim.
Pošto ovaj strip nije aktuelan i koliko znam nije baš dostupan u prodaji ocenu koja sledi smatrajte previše subjektivnom. Da je u pitanju neko novo izdanje, sigurno bih mu dao 4.
Na skali od (1-5) ocena: 3+
recenzija: Biograf
“U cilju popularizacije stripa na našim prostorima, započinjemo prikaze aktuelnih (i manje aktuelnih) izdanja. Na žalost, strip je gotovo nestao sa kioska i postao je elitna (i često veoma skupa) roba koja se može nabaviti samo u knjižarama. I dok je normalno da se određene publikacije te devete umetnosti svojim kvalitetom i nalaze u knjižarama neophodno je imati i zdravo kiosk izdanje. Tiraži stripova su sve manji svuda u svetu pa ne čudi što je takav trend i kod nas. Klince, pored video igrica i gomila druge lako dostupne zabave, jednostavno više ne zanima ova jedna od najstarijih ljudskih umetnosti.
Same ocene u ovim “recenzijama” smatrajte informativnim i nemojte se previše obazirati na njih. Kupite bar jedan strip mesečno, nije skupo*...”
