Sinoć je na Festu premijerno prikazan “Voz za Pusan”, južnokorejsko zombi čudo iz prošle godine, koje neće, naravno, nikada imati bioskopsku distribuciju u Srbiji te je festova projekcija predstavljala jedinstvenu priliku da ga pogledate na velikom platnu.
U pitanju je kvalitetan zombi rolekoster u kome se naši junaci, u trenutku izbijanja “zombi” (tj. određenog virusa) epidemije nalaze u brzom vozu za Pusan, u kome je upravo upala i jedna zaražena devojka. Kada se ona “preobrazi” počinje zabava.
Nije “Busanhaeng” originalan i jedinstven pogled na zombi problematiku čovečanstva (neću namerno pominjati reference filmova na koji se debitant reditelj i scenarista Yeon Sang-Ho oslanja) ali je dovoljno vešto napravljen da to nimalo ne smeta. Jednostavno, prepustite se vožnji i uživajte.
To što je “Voz za Pusan” prepun melodramatskih momenata verovatno utiče na dinamiku radnje ovog, ipak sa 118 minuta, predugog filma ali istovremeno, samim tim što je autorima stalo do svojih junaka, te nam oni nisu predstavljeni kao u većini sličnih filmova kao nekakvi papirni, nebitni likovi, nego osobe od krvi i mesa (što je inače, zombijima mnogo važno kada jure žrtve) daje posebnu dubinu filma.
Možemo osporavati određene postupke i motive nekih likova (napr. odnos dve sestre) ali su zato centralni likovi (otac i ćerka, muž i trudna supruga) autentični i dovoljno jaki da nam je tokom gledanja filma do njih i veoma stalo (za razliku napr. od nesrećnika iz Rogue One ).
Zbog toga je katarzični završetak sinoć pokojim gledaocima ostavio i suzu u oku, što je, za zombi filmove, prilično neočekivano.
Na skali od (1-6) ocena: 4
recenzija: Biograf
