Režija: Scott Kalvert
Glume: Leonardo DiCaprio, Mark Wahlberg
Lorraine Bracco, Michael Imperioli
O čemu se ovde radi:
Snimljen po autobiografskom romanu Jim Carrol-a ovo je surova priča o talentovanom mladiću srednjoškolskog košarkaškog tima koji, zajedno sa društvom, upada u pakao droge. Ovako nekako bi zvučala najava za ovaj film u drugom dnevniku RTS. U trećem (u onom “kulturnom dodatku”) već bi mogli da koristimo i izraze poput, “narkomanska dekadencija”, “vizuelna opstipacija”, “halucionogeno transportovanje u pejzaže u magli”.
U svakom slučaju, ovo je film koji bi vaša deca, kada zakorače u svet tinejdžera, ipak morala/mogla pogledati.
Ključna reč iz naziva filma:
Diaries (dnevnici)
Ako bi opisao jednom rečju ovaj film koju bi reč upotrebio:
Vena
Ima li tu nešto zanimljivo ?
Meni je najzanimljiviji bio Mark Wahlberg. Ovo mu je jedna od prvih uloga na filmu, i svakako ona koja je skrenula pažnju ljubitelja sedme umetnosti da ovaj Marki Mark, savim moguće, stvarno ume da glumi. I ne samo to. Lik kojeg tumači je gotovo personifikacija njegove prošlosti/ličnosti. I Mark je bio ovisnik od kokaina (već u 13-oj godini) i Mark je završio u zatvoru zbog pokušaja ubistva. Jedina razlika je što je Mark bio deo grupe New Kids on the Block a Mickey (njegov lik u filmu) samo deo grupe klinaca sa košarke.
Šta je dobro u ovom filmu ?
Leonaro DiCaprio. Ne, nije sad ovde on fenomenalan ili slično. Ne, sasvim je solidan u svom prvom filmu u kome je on glavna zvezda. Imao je tada 21 godinu i već pregršt zanimljivih uloga iza sebe ali “The Basketball Diaries” je njegov prvi, i prilično hrabri, pokušaj da se izbori za svoje zvezdano holivudsko mesto. Godine koje slede pokazaće da DiCapriu hrabrost prilikom odabira uloga nikada nije nedostajala.
Šta je još dobro u filmu ?
Dobro je što postoji. Dobro je što u njemu glume ova dva momka koji će kasnije postati velike zvezde. Dobro je što ima veoma jasnu poruku i što je apsolutno ANTI drogeraški (Caprio Leonardo Di će vam ogaditi, bar se iskreno nadam, svaku pomisao da probate to belo sranje). Znači ( molim da se ova reč “znači” čita sa zemunskim naglaskom), znači, društveno angažovan ? Brate, to zvuči, baaaš dosadno…brate…
Šta je loše u ovom filmu ?
‘ebiga… jeste. Često je monoton. I mada, naravno, ne treba da nam narkomanska odiseja od nemila do nedraga bude zabavna (kao što u mnogim filmovima jeste) postoji opasnost da ciljna publika (a to su ti, naši, tinejdžeri) počne da zeva negde u sredini. Mislim, nema ovde čika u letećim šarenim kostimima sa helankama na glavi i na nogama koji mlataraju svetlosnim mačevima iznad grada ili galaksije, nego samo neki klinci koji se bodu (iglama), pljačkaju sopstveni dom u potrazi za stvarima koji mogu prodati da bi kupili sledeći fiks, i koji se, zbog tog fiksa, prostituišu i to onako…baš muški.
Šta je još loše u ovom filmu ?
Režija. Čini mi se da je ovaj materijal, mada prepun standardnih klišea ili bolje reći dobro poznatih faza razvoja bolesti, u rukama nekog boljeg/hrabrijeg reditelja mogao ispasti mnogo bolje. Ovako deluje samo kao jedan solidan TV film. I to neki iz prošlog veka.
Postoje li bolji filmovi od ovog ?
Sigurno da da. Jedino što ne mogu da se setim da li sa ovakvim, tada tinejdž zvedama, ima neki film sa sličnom tematikom snimljen u poslednjih 10-ak godina. “Rekvijem za san” je snimljen pre gotovo 20 godina. A možda jednostavno ne znam… nisam gledao…
Postoje li lošiji filmovi od ovog ?
Kada si naduvan tj. pod dejstvom svi su dobri… pa čak i Strangerland
Vredi li ovo gledati ?
50/50. Vidite, nije ovo baš neki dobar film. Sada, 22 godine nakon njegove premijere, verovatno je manje kontroverzan (jer se tada frka digla oko nekakvog masakra u školi) i rekalo bih, upada u grupu edukativnih ostvarenja.
Zaključak za kraj:
Uprkos tome što često škripi i što mu sam završetak uopšte nije katarzičan te samim tim je i krajnji efekat na gledaoce slabiji, “The Basketball Diaries” je zanimljivo ostvarenje zbog mnogih, manje i više bitnih, razloga.
Na skali od (1-6) ocena: 3-
recenzija: Gimitrije Verzić. duh sa dva plava oka
