Sigurno ste nekad u svom životu čuli pesmu “Good Vibrations”. Verovatno jedno od najlepših dela pop muzike stiglo je iz glave genijalnog Brian Wilson-a. I kao i većina genijalaca čije smo biografije gledali na “velikom platnu” i ovaj je bio lud. Jer, glupo je snimati filmove o izuzetnim ljudima ako istovremeno nisu ili ludi ili ekscentrični na neki bizaran način. Ko bi se još makljao sa nekakvim normalnim genijalcima. Dosadno je bre to publici. Do-sa-dno… Zar ne ?
“Good Vibrations” je nastala na obodima rada na, mnogi smatraju, jednom od najuticajnijih pop/rock albuma svih vremena „Pet Sound“ grupe Beach Boysa. “Love and Mercy” se upravo bavi i tim periodom života Briana Wilson-a.
Pratimo paralelno dve priče. Osamdesete godine i ostarelog Wilsona (John Cusack) koji se posle mnogih životnih lomova zbog svog, pre svega, psihičkog stanja (izazvanog napr. i neumornim uzimanjem opijata) nalazi pod strogim nadzorom terapeuta/gurua dr. Landy-a (Paul Giamatti). Dr. Landy ne kontroliše samo njegovo lečenje već i njegov društveni život i najvažnije, finansije. Priča počinje kada Wilson upozna Melindu (Elizabeth Banks), prelepu prodavačicu američkog sna, tj. kadilaka.
Istovremeno, pratimo i nastajanje jednog od najboljih albuma svih vremena u kome prosto briljira Paul Dano kao mladi Wilson. Upravo tada, osim muzičkih, u glavi Wilson-a počinju da se javljaju i drugi glasovi, kao uvod u ludilo.
“Love and Mercy” je gotovo savršen u rekonstrukciji tih šezdesetih godina prošlog veka. Ne samo što je fascinantan način kako je Wilson snimao taj album (sa sve orkestrom i kozama) nego je to tako uverljivo prikazano da se gledalac prosto pita, naročito u poređenju sa, paralelnom, znatno slabijom pričom, zašto jednostavno čitav film nije bio o tome.
Ovako, ta druga priča, iz osamdesetih, samo usporava i razvodnjava radnju. Mada, ljubavne zavrzlame, ekscentrični milioner i zlokobni doktor, na prvi pogled, imaju mnogo više potencijala za filmsku dramu nego tamo neko ludilo/zezanje u studiju sa muzičarima.
Nije kriv ovde John Cusack što ga je Paul Dano glumački oduvao kao isti lik. Jednostavno, Wilson iz mladosti nam je prikazan mnogo zanimljivije nego kao srednjovečni psihijatrijski pacijent.
Šteta. Moglo je ovo ispasti mnogo bolje. Ovako, u pitanju je samo jedno prosečno filmsko delo.
Na skali od (1-6) ocena: 3+
recenzija: Biograf
