Ostarilo se. Ostario sam ja, ostareo si ti, ostareli smo svi..
Hoće to samo od sebe…sa godinama.
Tako je i sa dragom Bridžit i još dražom Bridžet. Ja sam jedan od onih kojima se prvi deo svideo i jedan od onih koji je pročitao obe knjige Helen Filding (a treću ne planira) koje su, baj de vej, sasvim pristojne za tu vrstu štiva. Onaj sam koji je odgledao i drugi deo ali ga se uopšte ne seća (osim da je Bridžet završila u nekakvom zatvoru tamo negde na istoku, Tajvan možda ?). Siguran sam doduše da me na drugi deo filma (a i romana) ne vezuju nekakve negativne uspomene… mislim, nikakve uspomene.
Ali ajmo mi malo o ovom trećem delu filma koji se u potpunosti razlikuje od trećeg dela romana. Rene Zelveger ima četres i sedam godina a glumi četres dvogodišnju Bridžet kojoj se bliži četres treća. I kao i svaki put kada je četres i neki rođendan u pitanju čovek (pa čak i žena) pravi spiskove onog što je uspeo da ostvari u životu i onog što nije.
Tako i naša Bridžet. Sa voljenim Darsijem je raskrstila pre pet godina, nema ni kučeta ni mačeta (a ni deteta), jedino joj još (pre)ostala karijera. A ni tu joj baš ne cvetaju ruže. Stiglo je novo, mlado i bradato, rukovodstvo (mada nova šefica nema bradu ali jeste mlada) koje od informativnog TV programa/stanice (gde je Bridžit organizator/producent) želi da napravi neinformativni.
Ali sve je to sporedni tok priče jer naziv filma je „Beba“ a ne „Brada“ Bridžet Džons. Evo kako se to desilo. Beba, a ne brada !Prvo je Bridžit na jednom muzičkom festivalu spavala sa zgodnim sredovečnim Amerikancem (Patrick Dumpsey) a onda, nedelju dana kasnije, na krštenju najmlađeg deteta njene prijateljice, desio se i spontani odnos sa starovečnim Darsijem.
I tako, a uz pomoć ekoloških kondoma kojima je istekao rok, nastade beba. Zahvaljujući bebi videćemo i najzanimljiviji novi lik, ginekologa koju perfektno tumači Ema Tompson.
Ako niste ljubitelj Bridžet nemojte gledati ovaj film. Traje preko dva sata, samo povremeno je stvarno smešan, i da nema dragih likova verovatno bi vam bio strašno dosadan. Ali, ovo i nije namenjeno novim gledaocima. Upravo zbog toga, zbog šarma stare garde, zbog MekDrimija i vidljivog ostarelog Colina Firtha, zbog sećanja i uspomena, zbog mladosti, dajem prelaznu ocenu. Trojka… i to trojka koje nema u filmu.
Režija: Sharon Maguire (režirala je i prvi deo, pa pala u zaborav…a sudeći po ovom filmu, sasvim zasluženo)
Glume: Renée Kathleen Zellweger (nakon šestogodišnje pauze vratila se na velike ekrane)
Colin Firth (koji i dalje redovno snima, manje više, sasvim okej filmove)
Patrick Dempsey (koga ću uvek pamtiti po filmu Can’t Buy Me Love)
a na slici je, kao što i vidite, i Hugh Grant koji se ovde pojavljuje samo kao slika…
Ovom trećem delu izgleda najviše nedostaje majstorski dodir (touch) legendarnog Richard Curtisa koji je bio angažovan na adaptaciji scenarija za prethodna dva filma.
Na skali od (1-6) ocena: 3-
recenzija: Biograf
