Ko je ubio njegovog oca pitaju se sada svi ? Vreme je da razotkrijemo tu tajnu. Ideja je bila da se ovaj tekst pojavi odmah posle prve epizode. Ovako, nakon odgledanih 5, dakle polovine, čini mi se da je ovo baš pravi trenutak.
Pasionirani ljubitelji ubice njegovog oca sada su već na sedmoj epizodi i sigurno mnogo više znaju od mene. Napr. možda su videli i drugu, desnu, dojku lepe Nine ili čuli barem još jednom legendarno „Jače, jače“ (manijače) iz usta dugonoge Orašanin Jelisavete. A možda su konačno videli kako se kuva taj čaj od Zove ili Uve ili od čega već beše (majčine dušice?).
Hoću reći, ako smo baš zlobni „Ubice mog oca“ nam nude pregršt, i to sjajnih, momenata za tako nešto. Ako i nismo, opet, nije da se ovoj seriji ne može zameriti puno toga. Najtanja je u tim ljubavnim zavrzlamama glavnog junaka Aleksandra Jakovljevića (Vuk Kostić). Da li tim trenucima/scenama doprinosi loš scenario/dijalozi ili neuverljiva/neiskusna gluma mladih glumaca, morate prosuditi sami. A ako već nećete, ja ću vam reći. I jedno i drugo, priko moj… i jedno i drugo.
Ali, okrenimo se pozitivi… nije da je nema… naprotiv. Prvo i najvažnije. Ovo je prva srpska detektivska/krimi serija. Ako me pamćenje dobro služi (mada slabije pamtim od konja, plus što imam godina ko kornjača), u onoj državi pod skraćenicom SFRJ, samo je televizija sa skraćenicom TVZ imala par pamtljivih TV pokušaja na tu temu.
U nas Srba, kriminal se nije baš primio. Mislim samo na film i TV… da ne shvati neko pogrešno. Nama mora sve biti smešno. Neće narod da gleda ako nema smeha. Zato su nam najbolji filmovi komedije ali tragi…
Elem, i serije poput „Policajca sa Petlovog brda“ ili zaboravljenog „U ime zakona“ (scenarista Milan Delčić Delča, glumio Đuza Stojiljković+Bane Goncić) su takođe bile komedije.
Dakle, u domaćim filmovima i serijama ništa bez smeha… …i psovki… i sisa.
Vratimo se, znači, našem ubici oca. U njemu nema smeha ali ima šmeka…skandinavsko/britanskog. Doduše, više je tu u pitanju šminka tj. vizuelni izgled ali ’ajde… nemojmo zakerati. Sama kriminalistička istraga, taj aspekt serije je sasvim dobar. Slučaj je zanimljiv, sumnjivaca ima pregršt te oni kojima je do misterije ima je… nije da je nema.
Prva epizoda je upravo reprezentativni primerak onog što je dobro i onog što je loše u „U ime oca“. Ubijena je ćerka poznatog biznismena. Slučaj je dobio mladi inspektor koji koristi (glupe?) „nekonvencionalne“ metode u istrazi. Tu je i mračna tajna iz prošlosti… Upoznajemo i još mlađu forezničarku, inspektorovu ljubu ali i kugaurku tužiteljku takođe njegovu ljubu. Ali umesto Ljube (Aličića) na početku se pojavi Halid (Bešlić)… i to pre uvodne špice.
Druga epizoda je i ponajbolja (od prvih pet). Ako sam mnogo toga imao i zameriti početnoj epizodi, druga fercera gotovo savršeno (za naše TV standarde). Fokusirana je pre svega na istragu, ima tu i jedna dinamična potera, nema mnogo pauze i nema ljubakanja i ličnog žavakanja. Odlična epizoda.
Zato je ona naredna, treća po redu, najgora. Pola epizode se moglo baciti u vodu, tj. u onu WC šolju u koju se ispiša mlađani (i simpatično odglumljen) pomoćnik inspektora. U ovoj epizodi jedno petnaestak minuta gledamo kako se opijaju (i glumataju) pripadnici snaga javnog reda i mira a vrhunac epizode je upravo odlazak i povratak iz toaleta. Zašto nam je prikazana ta njegova odiseja sa pišanjem nikada mi neće biti jasno. Jedino ako ništa drugo zanimljivije nisu imali da nam prikažu.
Četvrta i peta epizoda su okej. Tamo gde se radnja bavi samim slučajem ili tom paralelnom biznis/politika/kriminal pričom „Ubice mog oca“ je interesantan pokušaj ovog žanra na našim TV ekranima. Kada je na tim ekranima ona iskusna starija ekipa (Glogovac, Mićanović,Arsić) sve ovde, manje više, fukcioniše. Kada su tu ovi mlađi, e tu je već problem. Nema konstantnosti, povremeno neko bljesne pa odmoh potom baš „ušljiska motku“. Ali, ne mislim da je u pitanju talenat kod njih (mada,za neke…). Potrebno je proći životnu školu kroz gomilu pravih snimanja pa onda delovati tako da kada i najveću glupost izgovoriš (zaslugom scenarista) to deluje prirodno. Ili to, ili biti Radmilović, Vujisić ili Cica Perović… a to se retko rađa i to ne može biti svako.
Dužan sam, na kraju, ako ste već stigli na njega, da vam otkrijem i ko je ubica. Ako su poštovali stari dobri običaj kod ovakvih serija da se i žrtva i zločinac moraju pojaviti u prvoj epizodi, nema nikog drugog da to bude osim kuma. Kum nije dugme ali sasvm je moguće da jeste ubica. Zašto, koji su motivi ?
Nemam pojma. Čist osećaj da je Mićanović taj… Uložio bih kuću na njega.
Doduše Lego Kuću.
Pišemo se, čitamo nakon završetka. Nije (toliko) loš ovaj ubica. Treba mu pružiti podršku jer prvi se mačići (a i neki leševi kako smo videli) u vodu bacaju.
