Ja sam jedan od onih iz stare garde. Nismo još izumreli ali smo na pravom putu…ka tome.
I tako, nekada davno, u jednoj zemlji na Balkanu, na kioscima se moglu kupiti gomila stripova. I za male ljude koji su deca i za velike ljude koji su i dalje deca. Bilo je tu raznih izdanja, edicija…sve najbolje i sve najgore. Ali barem je bilo. Jedno od tih izdanja beše i EKS almanah i tamo sam prvi put čitao Betmena, Spajdermena, Feng Šuia (ili beše Šang Či) te i ovog našeg (crno belog) Derdevila (ili kako ga ovde neki iz milošte zovu, Nebojšu).
U međuvremenu sam pogledao onaj film u kome je Betmen Derdevil i konačno, pre neku nedelju, ponovo pročitao neki strip sa njim. Posle 20,30 (i više ?) godina.
U ovom stripu, Kingpin otkriva pravi identitet našeg slepog junaka i odlučuje da mu napravi pakao od života…dok ga ne ubije. Dobar je ovo strip. (Pre)patetičan, (kvazi)intelektulan, sa šekspirovskom tragedijom pomešanom sa klasičnom sapunicom, sa herojem većim od života i unutrašnjim monolozima i dramama dubljim od “Zločina i kazne” a daljim od “Daleko je sunce”. Sve ono što u suštini i savremeni američki komercijalni superherojski strip ima i danas i upravo zbog čega ga volimo i ne volimo da čitamo. Verovatno bih te 1986 godine bio oduševljenjem ovim naletom crnila/besnila Frenka Milera. Verovatno.
Danas, oni što su nekad bili mali sada su veliki… i neki od njih, retki i dalje kupuju/čitaju iste one stripove koje su voleli kada su bili mali. Ne možete mnogo omašiti kupujući ovo čedo “Čarobne knjige” ako volite klasični (80′ godine prošlog veka) Marvel. Ako niste ljubitelji takvog štiva barem se u “Ponovo rođen”-om nećete previše hvatati za glavu zbog nelogičnosti zapleta i (prevelike) naivnosti likova.
Nije me ovaj Nebojša “oduvao” niti mislim da je u pitanju izuzetno delo devete umetnosti. Ali to i nije funkcija većine stripova. Čitamo ih uglavnom da bi nas zabavili. “Ponovo rođen” je sasvim korektan u tome…
Na skali od (1-5) ocena: 3+ (tri plus)
recenzija: Biograf
“U cilju popularizacije stripa na našim prostorima, započinjemo prikaze aktuelnih (i manje aktuelnih) izdanja. Na žalost, strip je gotovo nestao sa kioska i postao je elitna (i često veoma skupa) roba koja se može nabaviti samo u knjižarama. I dok je normalno da se određene publikacije te devete umetnosti svojim kvalitetom i nalaze u knjižarama neophodno je imati i zdravo kiosk izdanje. Tiraži stripova su sve manji svuda u svetu pa ne čudi što je takav trend i kod nas. Klince, pored video igrica i gomila druge lako dostupne zabave, jednostavno više ne zanima ova jedna od najstarijih ljudskih umetnosti.
Same ocene u ovim “recenzijama” smatrajte informativnim i nemojte se previše obazirati na njih. Kupite bar jedan strip mesečno, nije skupo*...”
