Ryan Reynolds nikada nije postao pravi leading man za romantične komedije…a pokušavao je…nije da njie… Sada kad pogledam, u ovom trenutku, već su njegova tri filma u ovoj mojoj „bazi“, sva tri komedije i (osim delimično Proposola, verovatno zbog šarma Sandre Bulok) sasvim (ispod)prosečne vrednosti.
Ali, Ryan je oduvek bio šarmer (pitajte Alanis Morrisete i Skarlet Johanson ) tako da mi je donekle jasno zbog čega je njegovo ime stalno bilo u orbiti koja kruži oko one Zvezde (a onda je stigao Deadpool).
„Definetly, Maybe“ je neka vrsta varijacije na (TV seriju) „Kako sam upoznao tvoju mamu“. Will Hayes priča svojoj jedanaestogodišnjoj ćerci priču o tome kako je upoznao njenu majku sa kojom se upravo razvodi. Da bi priča bila zanimljivija izmenio je imena, te i njegova ćerkica, a i mi gledaoci, pokušavamo da razotkrijemo misteriju koja Will-ijeva ljubav je na kraju postala i njegova supruga. Kao što rekoh „Kako sam upoznao tvoju mamu“.
Ženska glumačka ekipa je odlična. Elizabeth Banks, Rachel Weisz i neodoljiva Isla Fisher je predvode dok sa muške strane pored Reynoldsa imamo jedino Kevin Kline koji uspeva da domaši nešto više u svojoj epizodnoj ulozi. Mada i tako, ovde već ostareli i dobri, Kline je totalno neiskorišćen.
Osim što je i početna ideja blatanti rip-of popularnog TV šoua, „Definetly, Maybe“ najmanje igra na kartu originalnosti. Milion puta prežvakane situacije iz boljih (ali i gorih) romantičnih komedija čine gledanje ovog filma istovremeno i dosadnim ali i relativno sigurnim ako u tom trenutku nemate neke veće ambicije. Kada film u drugoj polovini “zasvira” patetične tonove gotovo da postane negledljiv ali na sreću, glumci ipak vade ovde kestenje iz vatre. To je taj holivudski šmek koji čini da i najgore đubre bude tako upakovano da je lepo na oko…barem na prvi pogled. Ne, nije ovaj film baš takav ali jeste prosečan i lako zaboravljiv… ali kao i hrana u Meku, ima neke svoje draži…
Na skali od (1-6) ocena: 3-
recenzija: Biograf
