Bozza, Vampir iz Zemuna
Postoje dve uvrežene i uvažene škole mišljenja o Božidaru Drakuliću aka Bozzi Vampiru iz Zemuna. Prva, stara i do pre koju godinu i jedina postojeća, zasnivala se na tome da je ovaj, ne baš inteligentan mladić, davne majske prolećne noći leta gospodnjeg 1999 godine doživeo preobraženje, izazvano strašnom traumom, koje ga je pretvorilo u vampira.
Druga, aktuelna i trenutno zvanična (potvrđena i na skupštini* ali i na nekoliko prethodnih izbora*) zasniva se na tom da je ovaj, ne baš inteligentan mladić, davne majske prolećne noći leta gospodnjeg 1999 godine doživeo preobraženje, izazvano strašnom traumom, koje ga je pretvorilo u ludaka…
Zajednička tačka ove dve teorije je događaj od pre 17 godina kada je Božidar šetao svog kućnog ljubimca pored hotela Jugoslavija. Istovremeno, to je i tačka razmimolaženja.
Sledi odlomak iz zvanične prateće dokumentacije sedmog redovnog kongresa reiki i ostalih terapeuta Balkana, popularnog “U zdrav mozak” samita, koji je ove godine, po treći put, jubilarno održan u Beogradu.
* izbori i skupštine udruženja “U zdrav mozak” prim. Biografa
“Saslušajmo insert iz seanse br. 15 sa pacijentom B.Ž. održane kod našeg cenjenog kolege, vrhunskog psiho terapeuta i psiho analitičara, akademika, docenta, profesora i ex i next ambasadora, njegove ekselencije Đovanija Smarića. Pacijent nam opisuje događaje iz prošlosti.
——–
Mesto radnje je Zemun,
Srbija, maj 1999 godine.
Veče. Ponoć.
U blizini Hotela Jugoslavija
a preko puta tadašnje kineske ambasade.
———
„Dileja je kao i obično, u trenucima kada se bavio tim poslom, čučao iza drveta. Moram priznati, i mene je u tom času stiglo previše popijenog soka od šljive (koji mi je ostavila majka na stočiću pre nego što je otišla) te sam se pridružio mom psu i stao pored njega. Ciljao sam u drvo, tačnije to mi beše namera, ali nisam stigao ni da otkpočam šlic. Naime, u trenutku kada sam savio glavu, da pogledam kakav to problem imam sa šlicem, desile su se tri stvari.
Odjeknula je eksplozija. Strašna. BUUUUUM !!!! Vazdušni talas nakon detonacije je bio toliko jak da me je bacio pravo ka drvetu. Udarac bi mi slomio kičmu… možda čak i glavu. Nisam… nisam nosio šlem kao što me majka savetovaše.
Govorila mi je, moja mati, da kad već idem na te koncerte na mostu da barem stavim šlem. Jednom sam ga i poneo ali nisam dobro video ni Eru ni plavog slona jer mi je mrak pao na oči… mislim, šlem mi je pao. Rekoh tada sebi, nikad više šlem. Neću, mamo moja, šlem na glavu. Nisi me ti zbog toga rodila, da nosim šlem na glavi i da ne mogu da gledam i pevam… Plavog slona.“
(ovde je nekada bio snimak sa Brankovog mosta iz 1999 godine ali kao i sa mnogim snimcima sa youtube-a, sada si tu a sutra više nisi…)
(u međuvremenu sam našao snimak na dailymotion…te…dok ga ima)
-„U redu. Manite se sada tog šlema,slonova i koncerata. Manite se i mame sada mada ćemo o njoj sigurno pričati u nekoj narednoj sesiji. Recite vi meni, Božidare, šta se potom dogodilo ? Podsećavam vas da je situacija, kako ste je opisali, izuzetno napeta. Vaše kuče čuči iza drveta, vas, kao i njega, tera nužda i baš tada ta bomba…“
-„Da…bomba. BUUUUM ! U tom trenutku, dok sam gledao na dole, a znate već šta sam tamo gledao, poleteh na gore, pravo ka drvetu. Kada, upravo iz smera tog drveta, na mene skoči on, krvoločni matori vampir.“
-„Kako znate da je bio vampir ? Otkud vam uopšte takva ideja ? I kako znate da je bio mator ?“
-„Ne budite naivni doktore. Taj matorac imao je zakrvavljene oči i duge brke ispod kojih uopšte nije imao zube, osim ona dva, iskolačena. “
-„Oči ili zubi ? Mislim, iskolačeni ?“
-„Zubi doktore. Zario ih je meni pravo u vrat. Oborio me na zemlju. Osećao sam kako mi isisava krv, isisava život, sve mi ISISa…
Znate, ono, kada vam zuji komarac oko glave. Znate… ono…zzzzzzzz ?“
-„Komarac ? Kakve veze sad ima komarac ? Vas je u stvari ujeo komarac ?“
-„Ne. Ne razumete. Zzzzz….zzzz… leti vam oko glave a vi ne možete ništa. Umorni ste, spava vam se. Nemate snage ni da otvorite oči, ni da mahnete rukom… ni da se pokrijete jorganom, ćebetom ili čaršavom preko glave. A on zuji, samo zuji. ZZZZZZ“
—-
OVDE JE TREBALA BITI UBAČENA REKLAMA ZA JEDNOG RENOMIRANOG
PROIZVOĐAČA APARATA ZA ZAŠTITU PROTIV KOMARACA ALI NISMO POSTIGLI
DOGOVOR.
—-
-„Dobro… komarac zuji i ?“
-„Pa tako mi je bilo baš tad. Ništa nisam mogao da učinim. Sve mi se svrtelo i sve mi je zujalo u glavi. Ne bih mogao ni komarca da oteram tada a kamoli tog matorog vampira.“
-„Kako ste se onda spasili ?“
-„Dileja. Verni moj pas je skočio na tog vampira i počeo da ga grize.“
-„Znači, vas je grizao taj vampir a tog vampira je grizao vaš pas ?“
-„Da… upravo tako. Onda sam čuo još jednom ono ZZZZ pa odmah i novu eksploziju. To je i poslednje čega se sećam iz te noći.“
-„Rekli ste da su se tada desile tri stvari. Pretpostavljam da mislite na eksploziju, navodni napad vampira i to što ste se onesvestili… ili možda zujanje ?“
-„Ne baš. U pravu ste i za tu bombu i za tog vampira ali treća stvar je nešto drugo. Poslednja misao, pre nego što sam se obeznanio beše vezana za ono dole. Naime, tek sam tada shvatio da uopšte nisam imao šlic. Bio sam u trenerkama.“
Zaključak doktora Smarića nakon sesije br. 15.
„Pacijent br. 001, Božidar Drakulić, pokazuje očigledne znakove paranoje. Sve vreme, dok priča, glas mu podrhtava ispod metalne kacige, i pokušava da skrene pogled mada mu je kaciga jasno fiksirana i ekserima pribijena na zid. Primetio sam i da je nekoliko puta pokušao da izvuče šake iz čeličnih lisica sa kojima je vezan za krevet. Takođe, prsti na nogama mu mlataraju, uprkos tome što smo i noge lancima uvezli oko nogara stolice. Očigledno je da jedno zbori a drugo radi. Taj patern ponašanja koji ga prati na svakoj dosadašnjoj seansi siguran je znak višestrukog poremećaja ličnosti, to jest šizofrenije. To me podseti da podsetim kolegu doktora Šlajmanovića da mi vrati onaj detektor laži. Detektor je posebno baždaren u mom bivšem instititu “Srećni ljudi” upravo za ovakve tipove ličnosti i najsigurnija je metoda za utvrđivanje da li pacijentu glas drhti jer ga stežu okovi ili se folira.
Jedini ispravan zaključak koji se sam nameće jeste da Božidar Drakulić pati od PVŠ. Stres je, kao što su dosadašnje analize i studije pokazale, okidač ovog poremećaja. Božidar se te kobne noći zatekao pored kobnog drveta u očigledno visoko alkoholisanom stanju izazvanim već pomenutom šljivovicom na stočiću. Njegov ljubimac, mešanac vučjaka i pudlice, koga, iz nekog meni nepoznatog razloga, uporno naziva Dileja, mada svi zvanični podaci govore da se njegov pas zvao Džeki…Džekičen, u momentu udara čuči pored drveta. Čuči i napreže se. Upravo tada, spletom nesretnih okolnosti, Džekičen napada i grize Božidara. Da li je mučki atak Dileje to jest Džekičena na pacijenta izazvan samom činjenicom da ga je Božidar to jest pacijent pokušao omesti u trenucima vršenja velike nužde ili je možda tome doprinela i fatalna detonacija u vidu bombe, pitanja su kojima ćemo se baviti u danima i seansama koje dolaze.
Ovim zaključujem seansu br. 15. Sestro, dajte pacijentu još jednu dozu sedativa i vratite ga u njegov apartman. Danas mu ne morate skidati lance.“
za nastavak kliknite na broj 2 a potom i na broj 3
