Nema ništa zabavnijeg od praćenja ovih izbora…u Americi. Kažu, neki, da su nekakvi izbori blii nedavno i u Srbiji ali osim nekih likova u odelima i sa lopatama koji su lopatali širom naše otadžbine ne videh ni jednu drugu debatno-lopatnu emisiju… osim te već pomenute u kojoj se takmiče ko će veću raku da nam iskopa.
Elem, u toj mrskoj USA, atmosfera je živa, omladina napaljena, kandidati probrani ali ne i pribrani a mediji prepuni debata, analiza i razgovora o svemu tome. I toliko o medijskim slobodama… tamo i ovde (što ne znači da su tamo stvarno mediji “slobodni” koliko to ovde nisu).
Opšte nezadovoljstvo establišmentom dovelo je do toga da sa jedne strane imate Trampa, sa svojim ekstremno fašističkim idejama, kao najomrženijeg ali istovremeno i najpopularnijeg republikanskog kandidata koji je u sukobu i sa samom strankom, a sa druge, korumpiranu, prevrtljivu i lažljivu Hilari Klinton kao simbol statusa kvo i trenutnog globalnog svetskog poretka. Nekada tu beše i matori Berni Sanders, socijal demokrata, koji je uz masovnu podršku mlađe populacije, naizgled uspeo da prodrma užeglu Demokratsku stranku ali nakon što je poražen sećanja na njega samo blede…i kopne… kao i ta priča o medijskim slobodama u USA… ili bilo gde
Film “The Ides of March” u sedište svoje, da odmah napomenem izvrsne, priče smešta upravo jednu demokratsku kampanju za predsedničkog kandidata. Period dešavanja je mart mesec, mesec u kome se uglavnom, za razliku od ove godine, odlučuje i “kristališe” glavni kandidat, jer se odigravaju izbori u puno značajnih američkih država. George Clooney je omiljeni i lepši guverner, perspektivan i napredan. Gotovo idealan.
I njegov mladi PR pomoćnik Stephen Meyers (Ryan Gosling) je prepun ideala. Konačno se bori za pravog čoveka da bude na pravom mestu. I ne samo to, Stephen je veoma talentovan. Toliko da iz suparničkog (takođe demokratskog) tabora stiže ponuda od njihovog glavnog „kampanj menadžera“ (odlični Paul Giamatti) da pređe da radi za njih. To se naravno neće svideti Stephen-ovom mentoru i Clooney-ovom glavnom menadžeru za kampanju koga tumači, odlični i nažalost pokojni, Phillip Seymour Hoffman.
Sve ovo što sam vam naveo u prethodnom pasusu je samo početak i dešava se u nekih prvih petnaestak minuta filma. Za one koji se brinu da je „The Ides of March“ samo politička drama o nama nerazumljivim suvoparnim izbornim mahinacijama i metodama kako se, možda, moglo zaključiti iz opisa, reći ću da nema potrebe za tim. Veoma brzo, nakon upoznavanja sa glavnim likovima, film prelazi u ličnu dramu naših junaka (pre svega Goslinga) koji moraju da se suoče sa teškim moralnim dilemama i demonima koji nepovratnu utiču na sve njihove živote.
Glavna vrlina ovog filma je upravo u tome što zamršeni politički odnosi veoma brzo postaju periferija priče dok nam autori, što bi se reklo, „direktno u lice“ bacaju svu hipokriziju današnjeg društva tako što nemaju nimalo milosti ni prema jednom karakteru ovog filma. Uvučeni u tu realnost, gledaoci, upravo zbog životnosti glavnih junaka do kojih nam je stvarno stalo, bivaju „išamarani“ moralnim udarcima i burnim, (ne)očekivanim postupcima određenih likova, da praktično i ne stignu da se osveste do same katarzične i istovremeno ledeno hladne završnice.
Još jedan odličan film sa G. Clooney-em, koji ovde doduše glumi manju ulogu, ali je, mnogo bitnije, koscenarista i režiser ovog ostvarenja.
Režija: George Clooney
Glume: Ryan Gosling,Phillip Seymour Hoffman,Paul Giamatti,Evan Rachel Wood,George Clooney
Na skali od (1-6) ocena: 5
recenzija: Biograf
