Da li znate šta je to “indie” film u Americi? Ne, nije to mjuzikl iz Indije, već, najjednostavnije rečeno, bilo koji film koji nije potekao/produciran iz velike mejdžors šestorke (Disney, Fox,Sony,Universal,Warner Bros,Paramount). Najčešće ipak, taj indie izraz koristimo za ona dela koja su spremna da napuste okoštale filmske kanone koje nameće finansiranje preko već pomenutih studija, ona koja se ne zasnivaju na specijalnim efektima i super herojskim zavrzlamama, ona poput upravo ovog filma kome ćemo posvetiti par rečenica u današnjoj recenziji.
1. Ako ste pravi filmofil ovaj film će te poželeti da pogledate zbog:
2006 “Malo Mis Sunašce” bio je jedan od najvoljenijih filmova te godine. Od strane kritike obožavan nije ostavio ravnodušnu ni publiku pa je uspeo da zaradi oko 100 miliona dolara sa svojim, u današnjim uslovima, minornim budžetom od nekih 8 miliona. Na 79-oj dodeli oskara bio bi verovatno i glavni dobitnik da tada akademija nije odlučila da se konačno oduži velikom Martinu Scorseseu koji je trijumfovao sa “The Departed“, filmom koji ne samo da je slabiji od “Little Miss Sunshine” već je uopšteno jedan od slabijih Martinovih filmova (mada, Martinov slab film ne znači i loš film). Na kraju, ovaj indie dragulj (indie gem) osvojio je oskara za scenario i za sporednu ulogu Alena (Stand Up Guys) Arkina.
2. A gledali smo ga :
Devet godina sam ga zaobilazio. Majku mu, dosta je bilo. Deca su već porasla…
3. Glavni razlog zbog čega će te ga (možda) odgledati do kraja:
Jednostavno, “Little Miss Sunshine” je dobar film. Takođe “Little Miss Sunshine” je road movie. Naši junaci putuju (u svom baksuznom žutom kombiju) na to “miss pageant” takmičenje 800 milja (iz, levo od Albakurkija, do, desno, Redondo Biča) koje moraju preći za dva dana. I kao u svakom, dobrom, road movie-u, tokom putovanja ne samo da upoznajemo karaktere ove disfukcionalne porodice (bračni par sa dvoje dece, otuđeni ujak/brat i heroin deda) već svako od njih prolazi/doživljava ključne i često katarzične promene.
4. Dvougao:
loše/dobro:
Glumci su fenomenalni. Od malene Olive (Abigail Breslin) do najstarijeg, deke Edwina (Alan Arkin) ova ekipa briljira u svakom kadru. Takođe, tema je univerzalna jer “Little Miss Sunshine” je, pre svega, priča o tome da od snova ne smete odustajati, tačnije, ako date sve od sebe, pa makar i ne uspeli u svom naumu, nećete imati za čim da žalite. Život je samo jedan. Užasno pozitivna poruka filma (ma kako rogobodno ova rečenica zvučala)
Ovo je debitansko, i do 2012 godine, i jedino ostvarenje tandema Dayton/Farris, inače do tada, autora nekoliko prestižnih muzičkih video spotova (R.E.M., Oasis,Red Hot Chilli Peppers…), a takođe, (ali ne od tada, već odavno) bračnog para…
Čini mi se da su oni i najodgovorniji za mane filma. Scenario (Michael Arndt) je odličan, prepun duha i života, pa opet, kao da završnica filma, taj čitav segment na takmičenju, pati od neujednačenog tempa i nepostojanja prave uzbudljive, emotivne završnice. Jednostavno, vrhunac nije baš vrhunski.
Upravo bez tog glavnog emotivnog impakta, barem meni, “Little Miss Sunshine” nije delovao onako čemu sam se nadao tokom većeg dela filma. Jeste vožnja bila sjajna ali odredište me je razočaralo…malo.
Opet, Dayton/Farris su odlično hendlovali glumce i zaslužni su za mnoge vrline filma.
5. Šta bi bilo kad bi bilo:
Ovakva ostvarenja su živi dokaz da je američki film još uvek dovoljno žilav i raznovrstan da je u stanju da nam svake godine podari bar neki biser.
Režija: Jonathan Dayton Valerie Farris
Glume: Greg Kinnear, Steve Carrel, Toni Collette, Alan Arkin, Paul Dano
Na skali od (1-6) ocena: 4+
recenzija: Gimitrije Verzić. duh sa dva plava oka