Mada, naravno, nemaju nikakvih stvarnih dodirnih tačaka, film “Riot Club” kao da je duhovno čedo, nepravedno zaboravljenog jugoslovenskog klasika Bore Draškovića iz 1985 “Život je lep”.
1. Ako ste pravi filmofil ovaj film će te poželeti da pogledate zbog:
Kažu neki (i čini mi se da nisu daleko od istine) da je ovaj film idealna prilika da pogledamo buduće velikane britanskog (a što da ne i svetskog) filma. Možda ovi mladi glumci nisu novi ‘brat pack‘ ali definitivno ima ovde štofa za velike stvari i “Riot Club” po tome ‘miriše’ na jedan drugi “future all-star” film, Kopolin “The Outsiders“. Vreme će pokazati da li sam bio u pravu.
2. A gledali smo ga :
“Riot Club” od početka, pa gotovo do samog kraja, vas “uzme” i ne pušta. Mada počne prilično blesavo, sa onim uvodnim delom u stilu “Crnog Guje”, ubrzo se pretvara u dinamičnu socijalnu dramu sa jasnom porukom i stavom.
3. Glavni razlog zbog čega će te ga (možda) odgledati do kraja:
Neki od vas pamte “The Skulls“, onaj film o tajnom društvu na američkom univerzitetu, onaj koji započne sasvim lepo i zanimljivo a onda se raspadne i pretvori u negledljivi bućkuriš ? “Riot Club” ne da se neće raspasti nego postaje sve bolji i bolji, a i onaj unutarnji “tupi osećaj u stomaku”, kada znamo da će se nešto loše dogoditi, neće nas poterati u WC tokom gledanja ovog filma.
4. Dvougao:
“Riot Club” je (izmišljeno) tajno društvo na Oksfordu kome mogu pristupiti samo odabrani. Njih 10. Brucoši Majls i Alister (obojca iz tzv. uglednih porodica) postaju glavni kandidati za članstvo a proces prijema, incijacije doživljava svoj vrhunac tokom kobne raspojasane večere u jednom lokalnom porodičnom restoranu.
Scenario je napisala Laura Wide po svom pozorišnom komadu “Posh” i baš kako ime kaže, u ovom filmu nema neutralnosti. Autori imaju jasan i dosledno prikazan stav o pokondiranosti britanskog “višeg” društva. I moram priznati, to mi se baš sviđa. Dođavola sa političkom korektnošću, sa glupostima tipa “prikazati i drugu stranu”, “svaka priča ima dve strane” i sl.
Dole buržoazija ! Dole !
Dole klasne razlike ! Dole !
Živela Komunistička Partija Jugoslavije ! Živeo Tito !!!
…. ups 😉
Elem, situacija se komplikuje, atmosfera dovodi do usijanja… ali, na kraju, samom kraju… ćorak. Dobro, ne baš ćorak ali to vam je kao da vam neko uvali bezalkoholno pivo (sa ukusom limuna) na kraju žurke umesto šljivovice koju si naručio. Mislim, možda je to i dobro za vas ali nije baš ono što se poželeli. Ipak i tako, “Riot Club” ima dovoljno hrabar kraj.
“Riot Club” nije brilijantan film, remek delo, fenomenalna drama koja vas oduva sa nogu. Ne, “Riot Club” je samo jedno vešto napravljeno delo, sa odličnim mladim glumcima i efektnim dijalozima, koje će vam pružiti jedno zabavno filmsko veče.
5. Šta bi bilo kad bi bilo:
da je Sam Claflin sin Jerremy Ironsa a ne Max Irons ?
…niko ne bi ni primetio razliku
Na skali od (1-6) ocena: 4
recenzija: Biograf
