Nepisano pravilo za bilo koju američku TV seriju koja se dugo emituje jeste da jedna od epizoda (iz prosečnog, inače suludog, broja od 22/24 ep. po sezoni) mora biti sa taocima . Kao, takva stresna situacija je odlična za dodatno profilisanje karaktera a i zgodna je prilika da se otarasiš nekog glumca koji nije pristao na manji honorar. U suštinii to je sve izgovor za nedostatak ideja kod scenarista.
Ne verujem da je upravo to (bezidejnost) bila razlog zašto je Alan Partridge svoju filmsku ekranizaciju doživeo u vidu jedne tipične „hostage“ epizode i ako je njegov lik „poreklom“ sa malih ekrana u vidu niza višedencijskih (i uspešnih) BBC TV komedija (od kojih nisam gledao ni jednu). Mislim da je odluka doneta zbog ograničenog budžeta jer se uglavnom ,osim par scena, čitav film odigrava u prostorijama radio stanice čije zaposlene kao taoce drži nedavno otpušteni ostareli voditelj Pat Farrel (uvek solidni Colm Meaney).
Za gledaoce koji se prvi put sreću sa likom Alana Partridge (kojeg je kreirao i glumi Steve Coogan) , poput napr. mene, u početku je prilično teško da se povežu sa likovima te, verovatno, neke fore (i fazoni) i nemaju takvog efekta kao što imaju na ljubitelje i poznavaoce ovog, kako se već kaže, „beloved“ iliti voljenog TV karaktera.
Ipak, priča je dovoljno zanimljiva a povremeno i stvarno smešna, te posmatranje ove devedesetominutne komedije nije naporno…ali ni neophodno. Jednostavno, ako već ne znamo Alana Partridge-a možda je i bolje tako da ostane…
Režija: Declan Lowney
Glume: Steve Coogan, Felicity Montagu, Simon Greenall, Colm Meaney
Na skali od (1-6) ocena: 3
recenzija: Biograf
