Utešno je znati da se loši filmovi snimaju svuda u svetu. Čak i u našoj bratskoj, najdražoj majčici Rusiji. Znam da će me zbog ove rečenice stići kletva (a možda i sUDBA) verovatno i gora nego ona koja progoni junake ovog filma, ali moram javno izjaviti da je “Pikova dama: Crni obred” jedan stvarno očajan film. To što je ovaj ruski horor, ako ne bolji onda svakako, (nama) intresantniji od nekih drugih takođe očajnih filmova iz tog (meni) omiljenog žanra nije nimalo utešno.
Skromna produkcija se može pohvaliti solidnom glumačkom ekipom (koja se trudi kao da glumi u nekom Puškinovom delu) i zadovoljavajućim specijalnim efektima (koliko rubalja toliko balalajki). Scenario se jedino može pohvaliti time što je pokrao, pardon, posudio elemente iz mnogobrojnih drugih poznatijih i boljih filmova…
“Pikova dama” na jedan traljavi način kombinuje na početku motive filmova napr. (japanski) “Krug” i “Oculus” a u završnici se besramno služi klasikom poput “Isterivača đavola” . I da je barem iskoristio (nama) egzotičnu rusku lokaciju te napr. uveo nekakvu pravoslavnu mistiku ili barem rusku votku, te da nekako opravdamo ovoliku neoriganalnost. Nažalost, ovaj generički scenario bi se mogao primeniti bilo gde tako da nas samo ruski jezik odvaja od drugih sličnih i loših filmova.
Na skali od (1-6) ocena: 2-
recenzija: Gimitrije Verzić. duh sa dva plava oka